Staro lice, nova funkcija: Miroslav Lajčak je od danas izaslanik za dijalog Beograda i Prištine

Prethodni period je najavljivano, a sada će biti i realizovano - EU će po prvi put imati svog specijalnog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine, slovačkog diplomatu Miroslava Lajčaka, koji će danas i formalno biti imenovan na tu funkciju.

Kurti najavio privremeno i uslovno ukidanje taksi

Kurti najavio privremeno i uslovno ukidanje taksi

Nakon što ambasadori Unije daju zeleno svetlo, Lajčak već od sutra počinje da obavlja svoj posao na novoj funkciji, na kojoj će se pored dijaloga baviti i čitavim Zapadnim Balkanom.

Njegov mandat bi trebalo da potraje godinu dana, a kao njegov prvi zadatak navedeno je postizanje sveobuhvatne normalizacije odnosa Srbije i Kosova, kao i da to treba da bude postignuto zaključenjem pravno obavezujućeg sporazuma koji rešava sva otvorena pitanja između dve strane, u skladu s međunarodnim pravom, i koji doprinosi regionalnoj stabilnosti.

Tako će EU i formalno, i posle SAD, imenovati osobu koja će se samo i isključivo baviti ovim pitanjem, za razliku od ranije prakse gde je razgovorima između dve strane, po mnogima neuspešnim, rukovodio onaj ko je bio šef evropske diplomatije, Federika Mogerini, a pre nje Ketrin Ešton.

Lajčak je duže vreme slovio za osobu koja bi mogla da preuzme pregovore, a sve u cilju većeg uključivanja EU u čitav proces koji, bar do sada, nije doveo do konkretnijeg pomaka.

Balkan mu je "u opisu posla"

Ipak, stvari bi možda mogle da se promene kada Miroslav Lajčak preuzme funkciju, tim pre što će raditi na prostorima koji mu nisu nikakva nepoznanica. Zapravo, deo njegove diplomatske karijere se i vezuje za Zapadni Balkan, gde je službovao u nekoliko navrata.

Tačnije, on se sa regionom upoznao pre dve decenije, kada 2001. godine u srpsku prestonicu stiže kao slovački ambasador za SRJ, Albaniju i Makedoniju. Nakon nekoliko godina, u region se vraća, ali u Bosnu i Hercegovinu, gde je bio visoki predstavnik Ujedinjenih nacija.

Opet je prošlo neko vreme, a Lajčak je ponovo bio na Balkanu, tačnije u Crnoj Gori, gde je bio zadužen da nadzire referendum o nezavisnosti, gde je zapravo bio lični predstavnik nekadašnjeg šefa evropske diplomatije Havijera Solane. Njegova uloga je bila posrednička, u sporu između tamošnje vlasti i opozicije, i njegov predlog bio je da je potrebno da otcepljenje podrži 55 odsto izašlih birača, kako bi se proglasila nezavisnost Crne Gore.

Tači: "Misija osuđena na propast"

Da prištinske vlasti ne gledaju blagonaklono na Lajčakov izbor nije nepoznanica, imajući u vidu da dolazi iz evropske zemlje, jedne od pet članica EU, koje nisu priznale kosovsku nezavisnost.

Koliko se sa njegovim izborom ne slaže ni ranije, a naročito ne ovih dana, nije mogao da sakrije kosovski predsednik Hašim Tači.

On mu je najpre spočitavao to što se zalaže za ukidanje taksi, i što ne govori blagonaklono o formiranju kosovske vojske, zatim je jasno poručio da su glavni igrači Donald Tramp i Ričard Grenel, a onda je pre nekoliko dana Lajčaku poručio da je njegova misija, kao specijalnog izaslanika, unapred osuđena na neuspeh, jer Slovačka nije priznala kosovsku nezavisnost.

Kritike na račun Beograda

Kada je reč o Srbiji, mnogi će reći da je Lajčak dobra vest ali, da li je baš sve tako?

Ono što jeste činjenica je da Slovačka ne priznaje Kosovo, ali Lajčak na novoj funkciji zastupa interese EU. Nije nepoznanica da se on zalaže za ukidanje taksi na srpsku i bosansku robu, ali i da nije blagonaklon kada je reč o idejama o razmeni terirorija kao potencijalnom rešenju, pa ni ponašanjem Srbije u nekim drugim oblastima.

Naime, Lajčak je bio vrlo glasan u kritikama na račun Beograda kada je potpisala sporazum sa Evroazijskom ekonomskom unijom, a teži članstvu ka EU.

- Ako ste ozbiljni u svojoj evropskoj orjentaciji, onda pratite političke izbore koji vas tome približavaju. Ovaj korak nije jedan od tih - rekao je tada Lajčak.

Njegov mogući izbor za izaslanika EU pre izvesnog vremena prokomentarisao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić početkom februara. On tada nije mogao da potvrdi da li će to sa sigurnošću biti Lajčak, ali je rekao i da ne bi isključio tu mogućnost, uz opasku da će ta osoba svakako biti pod snažnim uticajem Berlina.

- Mislim da sam time sve rekao - rekao je Vučić tada.

Od Moskve do UN-a

To i nije iznenađenje pošto za Lajčaka važi za prozapadno orjentisanog političara, iako je svojevremeno studirao u Moskvi, gde je jedno vreme, na početku karijere, i službovao, najpre kao predstavnik Čehoslovačke, a po njenom raspadu, i Slovačke.

Osim toga, bio je i ambasador u Japanu, šef slovačke diplomatije u dva navrata, predsednik Generalne skupštine UN, predsedavajući OEBS-a.

Takođe, 2016. godine bio je jedan od kandidata za generalnog sekretara UN, ali nije izabran.

Za njega kažu da je dobro pripremljen političar, temeljan, sklon dijalogu, ali i da je u isto vreme odlučan i osoba sklona takozvanoj "diplomatiji pritiska", naravno iza kulisa. Osim slovačkog, govori i ruski, nemački, ali i srpski jezik.

Lajčak je, inače, osim studija u Moskvi, diplomirao i pravo na Komenskijevom univerzitetu u Bratislavi. Studirao je u evropskom centru za studije bezbednosti "Džordž Maršal" u Garmiš Partenkirhenu u Nemačkoj.

Borelj: Odličan predstavnik za dijalog

Akruelni šef evropske diplomatije Žozep Borelj pre nekoliko dana naveo da je je uveren je da će Miroslav Lajčak odraditi odličan posao kao specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine.

Za njega je rekao da je poštovan političar i iskusan diplomata, koji uživa poverenje EU. Borelj je Lajčaka predložio za izaslanika 13. marta, sa mandatom do 1. marta 2021. godine.