Jedna prolaznica na pijaci, pitala je ovog gospodina:
''Koliko koštaju jaja?''
Stari prodavac je rekao:
- Jedan evro za deset jaja gospođo.
- Hajde da se dogovorimo, uzeću 15 jaja za 1 euro ili neću nijedno.
- U redu, uzmite ih za cenu koju vi smatrate odgovarajućom. Možda će ovo biti dobar početak za mene, jer danas nisam još uvek prodao nijedno jaje.
Gospođa je pazarila 15 jaja za 1 euro i otišla ponosno misleći da je pobedila. Ušla je u svoj skupoceni auto i uputila se ka otmenom restoranu sa svojim prijateljem.
Tamo su ona i njen prijatelj naručili šta god su hteli, ne gledajući cene. Kada joj je konobar doneo račun koji je iznosio 140 eura, ona ga je častila i dala mu 150 eura.
Ovaj događaj je sasvim uobičajena stvar kada su u pitanju računi u restoranima ili kafićima, ali gledajući sa strane prodavca jaja, ovo je bilo jedno veoma teško iskustvo.
Poenta je, zašto uvek pokazujemo nadmoć nad ljudima prema kojima treba da budemo ljubazni i pažljivi, a bivamo ljubazni i pažljivi prema onima kojima to uopšte i nije potrebno, već samo dodatni plus.
Postoji jedan kraći tekst koji glasi:
- Moj otac je kupovao manje kvalitetne namirnice kod siromašnih ljudi za skuplji novac, iako mu te namirnice nisu ni bile potrebne. Nekada ih je i platio više nego što bi trebalo. Zabrinuo sam se za njegove postupke misleći da ga prodavci nasamaruju i upitao sam ga zašto to radi, a otac mi je samo odgovorio:
- To su ljudi koji su socijalno ugroženi, ali oni ne mole za novac, već se trude i rade. To je novac dat u dobrotvorne svrhe sa dostvojanstvom, sine moj.