U igri su pozamašne sume novca, pa ne čudi što je "pseća mafija" razgranala posao i svojim kanalima pse sa ulica Srbije "izvozi" u inostranstvo.
Krijumčarene životinje najčešće završe u Austriji i Nemačkoj, gde se bez ikakvih "papira" prodaju po ceni od 200 do 500 evra, u zavisnosti od rase i starosti. Koliko je pasa lutalica i onih iz privatnih prihvatilišta napustilo našu zemlju, ne zna se tačno, ali se spekuliše da je reč o nekoliko hiljada njih.
Mnogobrojna udruženja za zaštitu životinja, odavno upozoravaju na ovu pojavu, i navode da se određeni broj pasa, kada dospe u inostranstvo, koristi za surova laboratorijska istraživanja, ali i kao pokretne mete za testiranje oružja, pa i u bordelima! U Udruženju građana "Alfa" iz Beograda ističu da su se deset godina bavili tim problemom, podnosili prijave, ali da epiloga nema, jer je izostala reakcija nadležnih.
- Nekoliko hiljada pasa je minulih godina nađeno u Nemačkoj - predočavaju poražavajući podatak u ovom udruženju. - Imali smo spisak čipova za 350 pasa koji su izvezeni iz Srbije bez papira. Kada je čip ukucan u međunarodnoj potrazi, pokazano je da je 80 njih registrovano u Nemačkoj ili Austriji. Od Ministarstva poljoprivrede, kojem smo se obratili, dobili smo odgovor da ni za jednog od njih nisu izdati potrebni papiri.
Dodaju da su mešanci najinteresantniji, a krijumčare se najčešće preko Mađarske, ali i Rumunije i Bugarske. Odatle se transportuju dalje. Osim sa ulica, psi nestaju, kako ističu u udruženjima koji se brinu o njihovoj zaštiti, i iz privatnih prihvatilišta, koja nisu registrovana.
- Ti tobožnji brižnici sakupe pse, a onda ih posle izvesnog vremena švercerskim kanalima prodaju dalje - kažu u jednom novosadskom udruženju za zaštitu životinja, insistirajući na anonimnosti. - Neki i nesvesno upadnu u ove mutne rabote, verujući da zaista čine dobro i udomljavaju životinje, a zapravo postaju deo krijumčarskog lanca. Podnosili smo prijave zbog šverca pasa, ali nijedna nije procesuirana.
Objašnjavajući kako je moguće da pas iz Srbije pređe granicu, zaštitnici životinja kažu da je za "nekomercijalno" kretanje, kao kada vlasnik svog ljubimca vodi na izložbu, ili na more, neophodan titar test. On dokazuje da je pas vakcinisan protiv besnila i da je njegov imuni sistem prihvatio vakcinu. Ovaj test u Srbiji se obavlja samo u Pasterovom zavodu u Novom Sadu. Kada se obavi ovaj test, mora da prođe još tri meseca da bi pas mogao da napusti zemlju.
Za "komercijalno" kretanje, kada životinja trajno napušta zemlju kao što je prodaja novom vlasniku u inostranstvu, uz ovaj test neophodan je i međunarodni sertifikat.
U Ministarstvu poljoprivrede kažu da promet životinja unutar naše zemlje kontroliše veterinarska inspekcija, dok je za promet preko granice nadležna carina i granična veterinarska inspekcija zemlje uvoznice.
Poznat je slučaj iz septembra 2016. godine, kada su dvojica tada osamnaestogodišnjaka iz Bečeja, jednoj sugrađanki ukrali pet četvoronožaca, jednog rase nemački špic i četiri pasmine ši-cu. Čoveku iz Mola su u dva navrata ukrali 15 rasnih pasa, ali su lopovi otkriveni.
U upravi carine predočavaju da neke životinje poput pasa, mačaka i krznašica, mogu imati i pasoš, što je identifikacioni dokument koji sadrži podatke o vlasniku ili držaocu, ime životinje, njen datum rođenja, rasu, pol, mikročip, vakcinacije. Psi se preko granice mogu izneti iz zemlje samo na prelazima na kojima postoji predstavnik veterinarske inspekcije.