U danima između Vaskrsa i Tomine nedelje vrata raja su otvorena i smatra se da onaj ko tad umre ide pravo u raj. Veruje se da se ta vrata zatvaraju danas. Nedelja po Vaskrsu zove se još i Svetla, Bela ili Tomina nedelja i posvećena je događaju javljanja Isusa svojim apostolima. Naročito je bio sumnjičav „neverni Toma“, pa je Isus, po verovanju na današnji dan, prošao kroz zatvorena vrata i rekao Tomi da opipa njegove rane. Tek tada je i ovaj apostol poverovao u Hristovo vaskrsnuće.
U narodu je ova nedelja poznata i kao vodena. „Valja se“ da mladići i devojke izađu na potoke i reke, prskaju se i bacaju u vodu cvetne vence, a sve kako bi umilostivili vodene demone.
U nekim mestima se danas proslavlja kraj vaskršnjeg ciklusa blagih ili svetlih dana. Ponegde se do danas čuvaju crvena uskršnja jaja i danas se daju deci da se kucaju, a stariji se obavezno pozdravljaju sa: „Hristos voskrese“.
Od Tomine nedelje se opet vrše molitve za umrle, nakon prekida unutar perioda koji je počeo od Lazareve subote. Na dan posle Tomine nedelje, u Pobusani ponedeljak, služe se parastosi na grobljima, čime živi kao da čestitaju svojim pokojnim rođacima i prijateljima radosni praznik Vaskrsenja Hristovog.
Zbog toga u nekim delovima zemlje danas farbaju jaja koja će prvo dati deci da pojedu, u čast života i zdravlja, a ostatak će sutra odneti na groblje. Narod kaže, da se i mrtvi „počaste“ i obraduju Hristovom vaskrsenju. Sutra se na Pobuseni ponedeljak na groblje nose jaja koja su ofarbana ili u petak, ili se farbaju danas.