Već mesecima je vruća tema, ali SARS-CoV-2 i dalje postavlja mnoštvo pitanja. Naučnici pokušavaju da odgovore što je moguće brže - evo šta su do sada pronašli.
Odakle je došao SARS-CoV-2?
Opšte je mišljenje da virus potiče od slepih miševa.
Ali to, zajedno sa drugim teorijama, da li je prošao kroz drugu životinju pre nego što je zarazio ljude - tek treba da se potvrdi. Ono što je sigurno je da je SARS-CoV-2 zoonska bolest, tj. virus koji se prenosi sa životinja na ljude. Dok je u životinji, virus prolazi kroz niz genetskih mutacija koje mu omogućavaju da se inficira i razmnožava unutar ljudi.
Početkom februara "Nature" je objavio istraživanje koje pokazuje da je novi korona virus na nivou čitavog genoma 96% identičan korona virusu šišmiša. Za razliku od onoga što neki teoretičari zavere ističu, istraživači isključuju da je virus veštački laboratorijski proizvod. Postoje snažni dokazi da je SARS-CoV-2 prvi put napravio skok sa životinje na čoveka u Vuhanu, glavnom gradu centralne kineske provincije Hubei.
Da li ću umreti od COVID-19?
Na ovo pitanje se ne može odgovoriti jednostavnim "da" ili "ne", baš kao što se smrt od gripe ili saobraćajne nesreća ne mogu sa sigurnošću predvideti. Možemo govoriti samo o verovatnoćama. A čak ni to nije tako lako u slučaju COVID-19
Corona konfuzija: Kako smisliti brojeve i terminologiju
Matematičar i epidemiolog Adam Kučarski sa Londonske škole higijene i tropske medicine, izračunava da je stopa smrtnosti od virusa između 0,5 i 2%, tj. da umre jedna ili dve osobe na svakih 100 ljudi koji su zaraženi.
Koliko dugo virus može da opstane u vazduhu ili na površinama?
Korona virusi uzrokuju respiratorne bolesti. Virus se uglavnom prenosi kapljicama, koje se puštaju u vazduh kašljem ili kijanjem.
Prema nemačkom Saveznom institutu za procenu rizika (BfR), inicijalni laboratorijski testovi pokazuju da novi SARS-CoV-2 može ostati zarazan "posle teške kontaminacije" do tri sata u vazduhu, do četiri sata na bakarnim površinama, do 24 sata na kartonu i do dva ili tri dana na nerđajućem čeliku i plastici.
Ali dobra vest je da je virusu potreban živi domaćin da bi preživeo. Bez živog domaćina virus na kraju umire jer se ne može kopirati. Dakle, iako na pojedinim površinama može preživeti satima, pa čak i danima, vremenom postaje manje zarazan jer se s vremenom razgrađuje.
Štaviše, takve studije su ispitale opstanak virusa u idealnim laboratorijskim uslovima, ne vodeći računa o spoljnim faktorima - na primer, promene temperature i sunčeve svetlosti - koji bi mogli da utiču na stabilnost virusa.
Kako se najbolje mogu zaštititi?
Kašljenjem i kijanjem u lakat, redovnim i temeljnim pranjem ruku, održavanjem fizičke i socijalne distance od drugih ljudi. Ovako svako može da zaštiti ne samo sebe, već i da pomogne da uspori širenje virusa.
Dok se virus eksponencijalno širi, ove mere su takođe neophodne da bi se izbeglo potpuno paralizovanje zdravstvenog sistema zemalja. Lotar Vieler, predsednik nemačkog Instituta Robert Koh, federalne agencije za kontrolu i prevenciju bolesti, poziva na to da se merama predostrožnosti pridržavamo bez odlaganja. Inače, možemo očekivati 10 miliona više infekcija samo u Nemačkoj za dva do tri meseca.
Zašto još uvek nema vakcine?
Obično su potrebne godine da se razvije efikasna i sigurna vakcina. Prema podacima Nemačkog udruženja farmaceutskih kompanija, postoji najmanje 47 projekata u toku koji su globalno fokusirani na razvoj koronavirusne vakcine. Jedan od lidera u ovoj oblasti je nemačka kompanija CureVac.
Nemački centar za istraživanje infekcije (DZIF) jedan je od takvih instituta koji istražuje vakcinu protiv korona virusa. Naučnici na DZIF koriste već postojeće "gradivne blokove" od prethodno formulisanih vakcina da bi radili na razvoju koronavirusne vakcine. Iako naučnici rade pod velikim pritiskom, nije moguće da se vakcina izbaci na tržište ove godine. Kliničke studije, koje su ključne za odobrenje, zahtevaju vreme.
Paralelno sa razvojem vakcine, neki istraživači rade na razvoju "pasivne imunizacije" antitela dobijenim iz krvnog seruma. Dolaze od ljudi koji su preživeli SARS-CoV-2 infekciju i zato u krvi imaju antitela koja se mogu boriti protiv virusa.
To se naziva pasivna imunizacija, jer telo primaoca nije aktivno proizvelo antitela. Kao rezultat, antitela koja "pozajmljuju" pružiće zaštitu ili pomoć u borbi protiv infekcije, ali samo na kratko vreme. Samo tradicionalno, vakcina će obezbediti dugoročnu zaštitu od korona virusa.
Da li je upotreba ibuprofena kod zaraženih korona virusom štetna ili ne?
Bilo je dosta zabune oko ovog pitanja.
Jedno istraživanje, objavljeno u Lancet Respiratori Medicine, 11. marta 2020. godine, sugeriše da ljudi inficirani SARS-CoV-2 koji su lečili ibuprofenom, dok su takođe uzimali vrstu leka koji se obično propisuje za dijabetes mogu pogoršati efekte koronavirusa.
Prema njihovoj studiji, ibuprofen i tiazolidindioni - klasa lekova koji se koriste za lečenje dijabetesa tipa 2 - mogu da pojačaju ACE2 receptor koji omogućava SARS virusima da uđu u ćelije. To je nepotvrđena teorija.
Ali da stvar bude zbunjujuća, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je u početku izdala službeno upozorenje protiv upotrebe ibuprofena kod pacijenata sa korona virusom. Kako bi bio na sigurnoj strani, portparol SZO Kristian Lindmajer rekao je da pacijenti sa SARS-CoV-2 ne bi smeli da uzimaju ibuprofen bez lekarskog saveta i umesto toga preporučio im upotrebu paracetamola. Dva dana kasnije, međutim, SZO je povukla to upozorenje i njihov poslednji stav ne sprečava zabranu zaraženim pacijentima da koriste ibuprofen.
Da li moj ljubimac može biti zaražen koronavirusom?
Da. Zato Švajcarski savezni ured za sigurnost hrane i veterinarstvo (BLV) savetuje vlasnike kućnih ljubimaca koji se nalaze u karantinu da izbegavaju previše kontakata sa svojim životinjama. No, koliko je razumljivo, psi i mačke ne pokazuju nikakve simptome infekcije - ne osećaju se loše. To otežava procenu rizika.
Zaražena životinja teoretski može da širi virus dalje vazduhom koji udiše i izlučevinama. Na kraju krajeva, SARS-CoV-2 potiče iz životinjskog carstva.
Trudna sam. Da li je korona virus opasan za mene ili moje dete?
Na osnovu onoga što naučnici do sada znaju, deca nisu grupa visokog rizika za korona virus. To znači da deca zaražena korona virusom obično imaju blagi tok bolesti. Postoje pojedinačni slučajevi novorođenčadi u kojima je otkriven SARS-CoV-2. Međutim, nejasno je da li se prenos dogodio tokom trudnoće, tokom porođaja ili nakon rođenja.
Prema SZO i nemačkom Federalnom centru za zdravstveno obrazovanje (BZgA), čini se da trudnice nemaju povećan rizik od bolesti. Ipak, buduće majke trebalo bi da budu posebne oprezne - zbog nedostatka tačnih podataka oko ovog pitanja, ove informacije dolaze bez garancije.