Srpska pravoslavna crkva i vernici 31. oktobra obeležavaju praznik Sveti Luka, u narodu poznatiji kao Lučindan, a česta je i krsna slava kod naših građana. Obično se u narodu kaže: "Ide Luka-eto vuka" ili "Sveti Luka sneg do kuka", najavljujući zimu i snegove. Zato se valja što pre pripremiti.
Sveti Luka nije obeležen kao zavetni, već je kao "crno slovo" svrstan u praznike od značaja za suštinu crkve.
Na Svetog Luku koncima se opasuju torovi da vukovi ne bi davili stoku. U južnoj Srbiji se po prvom gostu koji uđe u kuću na Lučindan gata kakva će zima ili godina biti.
Običaji nalažu da ako domaćin ujutru porani u tor da obiđe stoku, pa je zatekne kako leži, takva će biti i zima - ako je podvila noge, verovalo se da će zima biti oštra, a godina zla.
U Crnoj Gori kažu da je duga na nebu pojas Svetog Luke i da, ukoliko je vidite, to znači da sveti Luka moli boga za nas.
Na Svetog Luku ne smete da budete preki i nervozni jer je Sveti Luka bio blag i miran, uvek pomagao ljudima.
Kao svog zaštitnika slave ga i obrazovne ustanove, među kojima je i Akademija Srpske pravoslavne crkve za umetnost i konzervaciju. Poštuje se i kao zaštitnik medicine i farmacije, bolnica i apoteka, lekara, farmaceuta i bolesnika.