Sveti Porfirije, episkop Gaski rodio se u Solunu od bogatih roditelja. Svoju mladost do dvadesetpete godine provedi u rodnom gradu, potom napušta roditeljski dom i odlazi u Misirsku pustinju. Mladi Porfirije se tu zamonašio i proveo narednih pet godina.
Onda odlazi u Svetu Zemlju u društvu sa svojim vernim drugom, inokom Markom. Blizu Jerusalima živeo je podvižnički život u pešteri narednih pet godina. Ali tada se razboleo, pa nije mogao da hoda više. Ipak, puzeći na kolenima, on je stalno posećivao službe Božje. Jedne noći u viziji javi mu se sam Gospod i isceli ga od slabosti u nogama, te Porfirije posta potpuno zdrav.
Kada bi izabran za episkopa u Gazi, Porfirije se s teškim srcem primi te dužnosti. U Gazi on zateče samo dvestoosamdeset hrišćana; svi ostali žitelji behu idolopoklonici, i to vrlo fanatični. Samo svojom velikom verom i strpljenjem Porfirije uspe da Gazane prevede u veru Hristovu. Morao je lično da putuje u Carigrad kod cara Arkadija i patrijarha Jovana Zlatoustog, da traži potporu u neravnoj borbi s idolopoklonicima.
Željenu podršku je dobio. Idolski hramovi su zatvoreni, kumiri porušeni i sazida se krasna crkva sa trideset mermernih stubova. Zidanje ovoga hrama pomogla je naročito carica Evdoksija. Porfirije je poživeo dovoljno dugo da vidi ceo grad Gazu obraćenu u hrišćansku veru, no to tek posle mnogih svojih napora, stradanja i suznih molitava Bogu.
Upokojio se mirno 421. godine. Bio je čudotvorac za života i posle smrti. Mošti mu počivaju i sada u Gazi. U čast ovog velikog sveca, običaj nalaže da se pomolite u miru i sa verom u Boga činite dobro.