U Agenciji za zaštitu životne sredine kažu da se danas reciklira duplo više ambalažnog otpada nego pre pet godina.
Mnoga komunalna preduzeća u lokalnim samoupravama, uključujući Beograd, u kome se generiše najviše otpada, otkupljuju ambalažni otpad i od građana i od kompanija da bi ga kasnije preprodali.
U Agenciji za zaštitu životne sredine kažu da je to model koji je više nego poželjan. Trenutno se u 44 lokalne samouprave u Srbiji sprovodi primarna separacija, a direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović kaže da se razmišlja o uvođenju novog sistema, poznatog kao depozitni sistem.
Objasnio je da bi građani mogli da ambalažu koju iskoriste odnesu nazad u supermarket ili na mesta gde bi bili instalirani posebni uređaji i da dobiju novac za tu ambalažu. To bi, dodaje, motivisalo sve kategorije stanovništva da odgovorno upravljaju ambalažnim otpadom.
- Tako ćemo izbeći da ambalaža završi na deponiji ili, ono što je još gore, u prirodi, već će ona završiti natrag u sistemu. Na taj način građanin koji vraća ambalažu dobija sredstva, reciklažna industrija dobija sirovinu, a životna sredina ostaje čistija i zdravija - naglasio je Radović.
Iz iskustva zemalja zapadne Evrope, Radović kaže da bi takav sistem mogao da duplira ciljeve reciklaže u Srbiji. Upitan kada bi takav sistem upravljanja otpadom mogao da bude uveden u Srbiji, Radović kaže da je to jedan veliki korak koji nije tako lako uvesti.
- Dobro je da sada pričamo o tome, da radimo studiju, da pokrećemo prve korake, ali je svakako to proces koji će zahtevati određeno vreme. Niko ga nije uveo preko noći. Gde god je uveden, bio je u početku u probnom radu, dok nije počeo da funkcioniše na način da zadovoljava i građane i privredu, ali i reciklažnu industriju - rekao je Radović.
Naveo je da resorno ministarstvo propisuje nacionalne ciljeve reciklaže nakon čega ih dostižu privreda i lokalne samouprave.
- Ti ciljevi iz godine u godinu rastu i uspevamo uspešno da ih ostvarimo. Pre pet godina ciljevi za, recimo, ambalažni otpad su iznosili oko 20 i nešto procenata, a danas su oni preko 40 odsto s daljom tendencijom rasta - rekao je Radović.
I dok se iz godine u godinu podižu ciljevi za reciklažu, JKP Medijana Niš je od 2005. godine do danas pokretalo različite inicijative kako na unapređenju primarne separacije, tako i na uključivanju principa cirkularne ekonomije u oblasti upravljanja otpadom .
U JKP Medijana Niš kažu da je jedna od njihovih najbitnijih inicijativa bila realizacija projekta prekogranične saradnje između Srbije i Bugarske, koji je sa više od pola miliona evra finansirala EU.
JKP Medijana Niš i opština Pernik iz Bugarske radili su na realizaciji projekta u okviru koga su nabavljene kante za odvojeno prikupljanje otpada.
Pratite nas i na instagramu.