Ćerka bogatog i znamenitog čoveka Pafnutija iz Aleksandrije. Od bezdetnih roditelja molitvom od Boga isprošena. Blagočesni roditelji vaspitaše ćerku svoju verom Hristovom.
Ne želeći da stupa u brak mlada Efrosinija, da bi se sakrila od oca, svoga, preobuče se u muško odelo i prijavi se igumanu jednog manastira kao evnuh cara Teodosija s imenom Izmaragd. Iguman ga primi i predade na rukovodstvo duhovniku Agipitu.
Svojim molitvenim životom Izmaragd brzo prevaziđe sve monahe u tom manastiru. Kada navrši 38 godina teškog podviga poseti Pafnutije taj manastir, i iguman ga uputi Izmaragdu na molitvu i utehu.
Izmaragd je prepoznao Pafnutija a Pafnutije nije prepoznao Izmaragda. Kada otac ispovedi svoju tugu za izgubljenom ćerkom, reče mu Izmaragd, da ne gubi nadu, jer će još u ovom životu videti kćer svoju, i zamoli ga da opet k njemu dođe kroz tri dana. Kada Pafnutije opet dođe Izmaragd je bio na samrtnoj postelji.
Tada samrtnik reče Pafnutiju: ja sam Efrosinija, kćer tvoja; ti si otac moj! Otac dugo ne mogaše doći k sebi od užasnog iznenađenja. U tom izdahnu blažena Efrosinija, i otac njen ridaše nad njom. Pošto sahrani kćer svoju, Pafnutije i sam stupi u taj manastir, i useli se u keliju svoje upokojene i svete kćeri. Posle 10 godina podviga upokoji se u Gospodu i Pafnutije i nakon toga postade svetac.
Prema narodnim verovanjima na današnji dan valja pospremiti kuću i ušiti pocepanu garderobu.