U noći između subote i nedelje počinje letnje računanje vremena, što u praksi znači pomeranje kazaljki na satu za jedan sat unapred, tačnije sa dva na tri sata ujutru.
Iako se ova vest neće dopasti spavalicama, dobra stvar koja će svima prijati posle zimske monotonije jeste što ćemo duže uživati u svetlosti dana.
Međutim, ove promene zahtevaju i prilagođavanje organizma jer tegobe, poput poremećaja sna, nisu neuobičajene.
Na promene vremena manje-više reaguju svi, a ovo su neki od načina kako da ovu promenu što "bezbolnije" premostimo.
Umoran čovek osetljiviji je na sve, pa i na promene vremena. Zato je zdrav san veoma važan za naš organizam. U snu se luče supstance koje snižavaju nivo hormona stresa, regulišu krvni pritisak, jačaju sve odbrambene mehanizme.
Važno je da legnete pre ponoći i spavate osam sati. Ako patite od nesanice, pokušajte da rešite problem vežbama disanja, koje su svakako zdravije od lekova.
Dugoročno gledano, redovna fizička aktivnost jača organizam i pomaže mu da lakše izdrži razne napore i promene, pa i vremenske. Zato je važno kontinuirano vežbati, i to najmanje tri puta nedeljno.
Svakodnevno provodite neko vreme na svežem vazduhu jer je to odličan način da se spreče intenzivne reakcije na promene vremena.
Šetnja po parku, po sunčanom vremenu, popravlja raspoloženje i daje energiju.
Da biste lakše podneli temperaturne oscilacije, pređite na laganu hranu, a smanjite upotrebu soli i začina ili ih potpuno izbacite iz upotrebe. Jedite što više svežeg voća i povrća, a izbegavajte crveno meso.
Pijte dovoljno tečnosti, i to čajeve, prirodne sokove i vodu.
Evropa je prethodnih godina najavljivala ukidanje letnjeg i zimskog računanja vremena, odnosno pomeranje sata, a obrazloženje je bilo upravo zdravstvene prirode.
Evropski parlament je prihvatio ukidanje sezonskog vremena 26. marta prošle godine kada je ova odluka trebalo da počne da se primenjuje, ali do toga još uvek nije došlo.
Inače, zimsko vreme je, zapravo, standardno vreme, dok je privremeni prelazak na letnje računanje vremena uveden 1916. godine u Nemačkoj i u državama koje su bile njene saveznice u Prvom svetskom ratu.
Inače, na dan prolećne ravnodnevice obdanica i noć nisu jednake dužine, jer Zemlja poseduje atmosferu, koja prividno uzdiže sunce iznad horizonta, objašnjavaju u Astronomskom društvu "Ruđer Bošković".