Sezona respiratornih infekcija kod najmlađih ne posustaje, a iako je tokom vikenda iza nas bilo sunčano i toplo, čekaonice u ambulantama bile su pune bolesne dece.
- Svi koji su se zadesili u pedijatrijskim ambulantama suočili su se sa velkim gužvama i videli veliki broj bolesnih mališana u čekaonicama. Tokom jeseni i zime uobičajeno je da imamo respiratorne infekcije, ali neke bolesti nas sada iznenađuju, na primer šarlah. Pre sto godina to je bila ozbiljna bolest, ali s uvođenjem antibiotika u lečenje, šarlah više nije bolest koje bi trebalo da se plašimo, jer se lako leči. Bio je zaboravljen ali u poslednjih nekoliko meseci, i u našoj zemlji i u Evropi, imamo povećan broj dece sa šarlahom. To je bakterijska infekcija koju izaziva jedna grupa streptokoka (neće svaki streptokok izazvati šarlah). Imam utisak da smo postali rezistentni na antibiotike. Naša i zemlje u regionu u velikoj meri prepisuju antibiotike i bakterije postaju rezistentne. Nikada ne uzimajte lekove na svoju ruku i nemojte ih davati deci osim ako ih ne prepiše pedijatar - kaže pedijatar dr Goran Vukadinović.
Naglasio je i to da roditelji najbolje poznaju svoje dete.
- Ne treba prva povišena temperatura da bude razlog da dete odvedete pedijatru. Najpre mu ponudite antipiretik i pratite kako dete reaguje dan ili dva. Ako dete dobro reaguje na lek za temperaturu, onda je reč o virusu. Ako temperatura potraje duže od dva dana i klinička slika postaje izraženija, tada treba potražiti pomoć pedijatra. U poslednjih desetak godina u svakoj ulici imate neku privatnu laboratoriju i roditelji na svoju ruku dete vode na razne analize. Nas su naši profesori učili da nikada ne lečimo rezultate, već da posmatramo bolesno dete i lečimo njega. Gledamo kliničku sliku, a laboratorijska dijagnostika je pomoć u postavljanju dijagnoze kada procenimo da je potrebna - rekao je pedijatar na televiziji K1.
Za šarlah se, kako je kazao dr Goran Vukadinović, prepisuje antibiotska terapija.
- Deset dana traje terapija penicilinskim lekovima, a deci koja na penicilin ne reaguju ili su alergična, daju se drugi antibiotici. Nakon deset dana terapije pravi se pauza od dva dana, a potom se radi bris ždrela koji nam pokazuje da li ima još preostalih streptokoka. Nalaz brisa se čeka dan ili dva. Ja uvek savetujem roditeljima da promene detetu četkicu za zube, jer je streptokok veoma otporan u spoljnoj sredini. Dve nedelje traje lečenje i dete se potom, nakon nalaza brisa, vraća u kolektiv - kaže dr Vukadinović.
Imunitet je kompleksno polje, kazao je pedijatar.
- Dobar imunitet znači da nadograđujemo zdrave stilove života. Od rođenja radimo na imunitetu, a najvažnija stvar je dojenje, jer majčino mleko ne samo da je hranljivo već je i bogato antitelima. Zatim tu je redovna vakcinacija. Nažalost, mi smo zemlja koja lagano gubi nadu u vakcine. Imamo morbile, iako imamo uspešnu MMR vakcinu. Potom, na imunitet utiče i kvalitetna i raznovrsna ishrana, bavljenje sportom, boravak na svežem vazduhu. Uvek ima bolešljive dece i njima pedijatri mogu ponuditi preparate za imunitet. Oni moraju biti dokazano neškodljivi, učinkoviti i prijatnog ukusa - kazao je dr Goran Vukadinović.