Tada je predsednik Hrvatske Franjo Tuđman dao zeleno svetlo za pokretanje vojne operacije "Oluja" zbog koje je iz svojih domova proterano 280.000 ljudi, dok je oko 2.000 njih izgubilo život. Mnogi se i danas vode kao nestali, a samo su hteli da ostanu živi.
Dragan Mioković, tada dvanaestogodišnjak, sa majkom, bratom i bakom napustio je svoj porodični dom "dok akcija ne prođe". Sa nešto osnovnih stvari, iz sela u okolini Gračaca uputili su se traktorom negde na sigurno. Akcija je prošla, ali se Miokovići nikad više nisu vratili u svoj porodični dom.
Dragan je jednom prilikom za medije rekao da se seća i dalje trenutka kada su morali da napuste dom. Da se seća da su morali da žure, da se spakuju što pre i krenu. Naveo je da tada nije bilo dana da nisu čuli vest da je neko iz sela ubijen, tako da mu je sve to mnogo traumačnije bilo od same kolone i dolaska.
Kako je pre nekoliko godina rekao, on je dosta vozio traktor i pre tog dana i da mu je sve to bilo normalno, ali i da su ga nakon selidbe ubrzo prodali jer su im trebale pare i da više nikad nije seo za volan traktora jer nije bilo prilike.
Po dolasku u Beograd, živeli su kod rođaka, a onda se sa majkom i bratom seli u stan koji su njih troje iznajmili. Dragan se danas uspešno bavi dizajnom, kreiranjem specijalnih efekata za filmove i reklame. Oženjen je i otac ćerkice Hane kojoj će, kako kaže, pričati o "Oluji".
U rodnoj Hrvatskoj, prvi put od "Oluje", bio je pre nekoliko godina kako bi izvadio dokumenta. Kako je naveo čudno se osećao kada je bio tamo, da je Velebit ostao isti i da ga sve podseća na detinjstvo, ali da mu sve izgleda mnogo manje.
- Setim se da sam nekada živeo u kući koja nije imala tekuću vodu, da su moji orali konjima, da smo seno kosili ručno na plus 40 stepeni i to je tada bilo normalno. Sada kada mi nešto nije po volji shvatim da sam razmažen - rekao je Dragan za medije jednom prilikom.