Deponije su veliki zagađivači, ali i velika opasnost - pored lošeg uticaja po zdravlje, gomilanje đubreta često završi i katastrofom širih razmera, odnosno požarom.
Čačani su u poslednjih 50 godina imali problem sa nesanitarnom deponijom, a sada će umesto nje imati prelep park u kome će biti mnogo sadržaja i sportskih aktivnosti za decu, ali i sve ostale.
Deponija se prostirala na 12 hektara u Prelićima, a tokom prošle godine kada je počela sanacija, odloženo je 760.000 tona otpada i uskoro dolazi do njenog zatvaranja i rekultivacije.
Vlada Republike Srbije je uložila 200 miliona dinara samo na ovu lokaciju, a u poslednjih dve i po godine na celoj teritoriji grada Čačka samo za ekologiju uloženo je oko 10 miliona evra.
Čačani sada mogu da budu ponosni na svoje okruženje i na to što se toliko novca ulaže samo u zaštitu životne sredine u Čačku.
U poslednjih nekoliko godina primećuje se drastičan skok investicija u ekologiju. Preduzete su mere koje su imale direktan uticaj na neurušavanje životne sredine, odnosno na njeno unapređenje kao što su:
Grad Beograd je, nakon 46 godina, pokrenuo projekte za otklanjanje ove ekološke pretnje, a kada se završe i izgradi nova brana, Beograd će konačno otpadom upravljati poput drugih evropskih gradova.
Tokom 2017. i 2018. pokrenuta je akcija otkrivanja lokacija na kojima je opasni otpad nelegalno skladišten. Otkriveno je čak 12 lokacija koje su u rekordnom roku u potpunosti očišćene.
U 2014. je površina pod zaštićenim područjima iznosila 6,37% Srbije, a od donošenja Zakona o nacionalnim parkovima 2015. proglašeno je još 15 zaštićenih područja. Sada ih je 471, od čega je 87 područja od nacionalnog interesa. Površina zaštićenih područja sada iznosi oko 7,8%, a strateški cilj je da pod zaštitom bude 12% naše teritorije.
Zgrada Nacionalne laboratorije počela je da se gradi 2018, a njen glavni zadatak biće praćenje promena kvaliteta medijuma životne sredine sprovođenjem hemijskih ispitivanja zagađujućih materija. Nacionalna laboratorija je jedna od najsavremenijih u regionu, u potpunosti harmonizovana sa standardima koji se primenjuju u eminentnim svetskim laboratorijama.
Da bi se poboljšao ekološki status nizvodnih resursa površinskih voda i prateće infrastrukture, Srbija investira u izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i tako umanjuje nivo nastalog otpada i suspendovanih materija.
Danas je u Srbiji oko 3 miliona hektara pod šumama. Veća šumovitost daje bolji kvalitet vazduha, a samo 1 hektar šuma proizvede oko 800 tona kiseonika godišnje. Upravo zato se nastoji da se obezbedi više sredstava za pošumljavanje i ozelenjavanje javnih površina. Od 2018. do danas, država je opredelila više od 206, 5 miliona dinara za pošumljavanje.
Republika Srbija je obezbedila finansiranje ekoloških projekata po veoma povoljnim uslovima, a sredstva će biti upotrebljena za finansiranje i refinansiranje kapitalnih zelenih projekata, važnih za podizanje standarda životne sredine i bolji kvalitet života svih nas.
Otvaranjem vetroparka "Čibuk 1" 2019. u Kovinu, jednog od najvećih na Zapadnom Balkanu, doprinelo se energetskoj bezbednosti i sigurnosti snabdevanja strujom u Srbiji. Sa 57 turbina i instalisanom snagom od 158 megavata, može da snabdeva električnom energijom 113.000 domaćinstava i smanjuje emisiju ugljen-dioksida za oko 370.000 tona godišnje.
Petka – buduća najveća solarna elektrana u srbiji: SRBIJA U INTEGRACIJI S OKRUŽENjEM
Kao država, započeli smo eksploataciju solarne energije u cilju povećanja korišćenja obnovljivih izvora u ukupnoj proizvodnji električne energije. Solarna elektrana Petka u Kostolcu biće snage 9,95 megavata, čime predstavlja najveću elektranu tog tipa u Srbiji i prvi značajni iskorak za JP EPS i Republiku Srbiju u primeni čistih tehnologija i održivog razvoja.
Od 2021. Srbija je uvela poseban program za unapređenje energetske efikasnosti u domaćinstvima. Čak 10.000 domaćinstava dobiće 50% iznosa od procenjenih radova za unapređenje, a jedan od kriterijuma i prednosti za ostvarenje jesu lošija stolarija, jednostruki prozori i broj članova domaćinstva.