Pedijatriska sestra Iz Aranđelovca, Saša Aleksijević (26) doputovala je danas u Italiju, u bolnicu u Bergamu gde njene kolege poslednjih dana vode nemilosrdnu borbu sa vurisom korona. Ova hrabra devojka već je učestvovala u velikom broju
međunarodonih medicinskih misija, gde se u najtežim uslovima borila za živote u Ugandi, Sijeri Leone, Sudanu, Avganistanu... Intenzivna nega, epidemije, za nju nisu nepoznanica. Sledeća stanica je novo svetsko žarište, gde besni smrtonosni virus. Italija.
Kako kaže, Srbija je prva zemlja u kojoj je davala sve od sebe na poslu, radeći u Dečijoj univerzitetskoj klinici u Tiršovoj, a onda je odlučila da se pridruži međunarodnoj organzaciji koja je šalje na višemesečne misije.
- Sada idem u Italiju, gde me je italijanska organizacija za koju radim pozvala prekinem trenutnu misiju u Ugandi koja je trebalo da traje 12 meseci i hitno se pridružim kolegama u Italiji. I odmenim ih u najtežoj bici, ali ako situacija sa korona virusom bude nastavila da ide pogrešnom smeru i u Srbiji, vratiće se i podržati svoj narod!
Ovo je ispručala Saša, dok je u Etiopiji čekala let za Bergamo.
- Tamo me čeka intenzivna jedinica sa najtežim slučajevima obolelih od kovida 19, čekaju me umorne kolege koji jedva čekaju da dođem da ih podržim, nastavim gde su počeli – kaže Saša. – Dramatično je, znam da me čeka mnogo posla, mnogo tuge, ali pokušavam da to sagledam kako moram, da ne dovodim sebe u paniku koja bi me onemogućila da pomognem.
Kako kaže, strah je uvek prisutan, ali je koristan jer predsatvlja kontrolu i sprečava greške.
- Svaka misija bila je za mene izazov. U svakoj sam nešto naučila. Avganistan je bio najzahtevniji od svih. Kao i za svaki put i tada mi nije trebalo mnogo da odlučim – priča ova devojka koju tera neobjašnjiv poriv da toliko toga rizikuje da bi pomogla drugima. Nije čudo što nam je njen otac opisao kao fantastičnu, priznajući da joj se i sam divi. Ali i sa knedlom u grlu što će iz Ugande da odleti u Italiju, ponovo tamo gde je najteže i što će nestrpljivo danonoćno čekati na njene poziv i nadati se da će sve biti dobro...
- Moja Saša je jednostavno takva, sve to što čini tako je prirodno za nju-govori Miloš Aleksijević. – A na nama je da je podržavamo i brinemo za nju, nadajući se da će sve biti dobro.
Da joj je porodica najveći oslonac, potvrđuje i Saša.
- Govore mi da ako mislim da je to dobro za mene, da natavim da da će mi oni biti oslonac – priča ova mlad heroina. – A gde god idem, imam stav da ako poštujem zemlju u koju dolazim i narod, nema šense za opasnost., a ljudi cene svaku pomoć .
- Nikada nisam bila inficirana, a bila sam okružena zaraženima ebolom, jer za sve postoje mere prevencije – priča Saša. - Svesna sam rizika za Kovid 19 i potpuno sam otvorena i spremna na sve. Potrudiću se da dosadašnjim iskustvom i radom, mislim pozitivno i ne dozvolim da me savlada pesimizam. Milim da je ključ razumevanje između članova tima, dobra komunikacija. Sa medicinske strane, to je strogo praćenje protokola dezinfekcije, držanje odstojanja i pravilno korišćenje odlaganja zaštitnih odela i maski, uniformi izolacione jedinice.
Ponosni na svoju sugrađanku, Aranđelovčani su Sašu na društvenoij mreži ispratili dirljivim rečima.
-Srećno i hvala ti u ime svih nas i svih onih kojima ćeš pružiti pomoć. Hvala ti što postoje ljudi kai ti. Ogromno srce, ogromna hrabrost! Mladost koja uliva nadu. Hvala i tvojim roditeljima. Izrasla si u primer humanosti. Tvoj grad je ponosan na tebe. Ponosan što si njegovo dete. Čuvaj se i da nam se što pre vratiš!