Kada se pomenu Pontinska ostrva danas se pomišlja na elitno mesto za odmor koje mogu da posete samo oni sa „dubljim džepom“. Međutim, to nije oduvek bilo tako, čak je bilo potpuno suprotno.
Na ova ostrva ljudi, a posebno žene koje su bile neverne i promiskuitetne, bili su poslati po kazni, a ne radi uživanja kao danas.
Revolucionari, anarhisti, antirojalisti, banditi i kriminalci svih vrsta svi su se nalazili na ovim ostrvima. Svi su dovoženi brodovima sve do šezdesetih godina prošlog veka, nedugo nakon što je Musolini tu proterao svoje političke protivnike.
Ova vulkanska ostrva, poznatija kao Biseri Tirenskog mora, jedna su od najlepših na Mediteranu.
Prva stanica za sve zarobljenike bila je Ventotene, parče zemlje dugo dva kilometra u obliku guštera koje su antički Rimljani nazivali Pandatarija.
Njegova prva zatočenica bila je Julija, jedina ćerka Oktavijana Avgusta. Ona je bila proterana na ostrvo jer je spavala sa brojnim uticajnim ljudima van braka. Njena ćerka Agripina Starija završila je na istom mestu 30 godina kasnije i jedna je od prvih žrtava anoreksije koja je umrla od gladi.
Car Neron, Agripinin unuk, takođe je proterao svoju suprugu Oktaviju na ovo ostrvo, pod lažnom optužbom za preljubu sa gladijatorom na ostrvo, gde je i ubijena.
Ribari i danas prenose legende prema kojima se u ribarske mreže često zapliće veoma čudna riba, a mornare koji se dave spašava prelepa žena.