Probudio se oko dva sata ujutru zbog grčeva. Odmah sam ga podojila i stavila da spava između mene i supruga, da bih ga umirila. I ja sam zaspala, ali kada sam u šest ujutru ustala da mužu skuvam kafu pre odlaska na posao, primetila sam da moj Spasa, moj sin prvenac, ne diše - ovako, jecajući od bola, objašnjava, maloletna Sara Salakanović (17) iz sela Zagajica, kod Vršca, šta se desilo u noći između subote i nedelje, kada se njen jednomesečni sin, najverovatnije, ugušio dok je sisao.
- Odmah smo zvali Hitnu pomoć. Pokušali su da ga ožive, ali umesto utehe, samo su mi rekli da primim njihovo saučešće - nastavlja isprekidanim glasom, dok mazi mali beli kovčeg.
- A toliko sam brinula o njemu. Trudila sam se da bude zdravo i srećno dete, a sada ga nema.
Zbog ove tragedije, Sara i njen 11 godina stariji suprug Savica Grujin (28), seoski pastir, saslušani su istog dana u policijskoj stanici u Vršcu, a odmah je urađena i obdukcija bebe, po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Pančevu.
Zvanični rezultati još nisu stigli, ali se pretpostavlja da je reč o nesrećnom slučaju, jer nisu pronađeni tragovi nasilja.
Neutešni roditelji juče su na seoskom groblju sahranili svog prvenca, bez prisustva popa, jer beba nije bila krštena.
- Planirali smo da ga krstimo sledećeg meseca, ali umesto toga sada mu organizujemo sprovod - neutešno odmahuje glavom otac Savica.
- Sara i Savica se mnogo vole i bili su presrećni kada su dobili Spasu. Zbog svoje ljubavi često su imali problema sa socijalnim radnicima, jer je ona živela u Domu za decu bez roditeljskog staranja u Beloj Crkvi, odakle je bežala samo da bi bila sa njim.
Tek kada je ostala trudna, dobila je njihovo odobrenje da se uda, jer je maloletna. To je bilo pre dva meseca - kaže Savičina rođena sestra Božica koja živi sa njima u istoj kući u Ulici JNA.