- Ne bih poželeo nijednom roditelju ono što se meni dogodilo. Ne bežim od odgovornosti za ono što sam uradio, odgovaraću onako kako sud proceni. Nisam imao plan da to učinim, to su bili trenuci u magli, u kojima sam samo želeo da povredim onog koji je povredio moje dete.
Pročitajte i:
Ovako u ispovesti kaže Zoran Grujić (49), otac dečaka kogaje, kako se sumnja, 11-godišnji komšija pokušao da siluje na igralištu iza zgrade u Ulici Goce Delčeva na Novom Beogradu.
U prvoj izjavi nakon saslušanja i puštanja da se brani sa slobode, Zoran se priseća kobne večeri kada je pucao u noge supružnicima.
- Moj sin je ostao u parkiću sa komšinicom Lelom i dve majke. Dečak je hteo da ga vodi na Dunav, ali je moje dete odbilo jer zna da ne sme da se udaljava, niti prelazi ulicu, a ni Lela mu to nije dozvolila. Posle toga, on je mog sina odvukao u žbunje. Lela je najverovatnije čula kada je moj sin počeo da viče i pokušao da se brani, pa je otrčala do žbuna, zatekla stravičan prizor i otrgla ga iz ruku dečaka – priča Zoran Grujić.
Kako kaže, ne može ni da zamisli šta bi se desilo da je njegovi sin otišao na Dunav.
- Komšinica koja je čuvala moje dete me je pozvala i kada sam došao u dvorište, bila je sva uplakana, birala je reči i izokola pokušavala da mi kaže šta se dogodilo . Kada sam to čuo mi video krv na gaćicama , u glavi mi se stvorila slika Tijane Jurić i pomislio sam da li bi moje dete uopšte bilo živo. Dugujem veliku zahvalnost komšinici koja mi je spasla dete – kaže Grujić.
Nakon šoka koji ga je zadesio, Grujić je uzeo sinčića za ruku i uputio se ka zgradi u kojoj je pretpostavljao da živi dečak sa roditeljima.
On kaže da je sa detetom neko vreme lutao po zgradi, zvao predsednika kućnog saveta, a da je potom sina, kji je već bio uznemiren, ostavio ispred.
- Nisam nosio pištolj sa sobom u parkić, niti sam se vraćao kući da ga uzmem. Hteo sam da porazgovaram s roditeljima, da idemo svi zajedno u policiju . Pukao mi je film kada je otac dečaka rekao da ćemo svi zajedno da završimo u novinama i da je i da je strašno to što je njegovo dete seksualno napastvovalo dečaka, a ne devojčicu. Tad se dogodilo to što se dogodilo, žao mi je što sam ranio ženu, nisam je ni video. Nikad u životu nisam uradio nešto slično, nemam čak ni prekršaj. Razočaran sam jer se nijedna od institucija ne bavi onim što se dogodilo mom detetu i što je prethodilo svemu ovome. Ja ću odgovarati kako sud bude procenio, ne bežiom od odgvornosti. Mojoj supruzi i detetu predstoji oporavak. Žao mi je te porodice, ali oni su posle dva dana izašli normalno da šetaju, promeniće ponovo školu i parkić i nastaviće život dalje – zaključuje sagovornik.