Trpela sam nasilje skoro deset godina, prvi put me je suprug udario kada je dete imalo nepunih godinu dana. Mislila sam da se neće ponoviti i da sam bezbedna, ali, nažalost, to nije prestajalo, priča za list Hristina Lj., žrtva porodičnog nasilja, koja je nakon velikih trauma utočište pronašla u sigurnoj kući.
- Imamo dete od osam godina. Suprug i ja smo živeli u zajednici kod njegovih roditelja. Kada me je tukao, uglavnom je to radio pred njima, a oni me nisu branili. Uglavnom je to činio zbog novca, a i zbog svekrve, koja se stalno mešala u naš odnos - priseća se Hristina.
POTRESNA ISPOVEST: Maja je SLUČAJNO saznala kako joj se muž STVARNO ZOVE i da je UBIO bivšu suprugu
Ona je bila nezaposlena, bezuspešno se trudila da nađe posao i da bar na taj način pobegne od svakodnevnih tortura koje je doživljava.
- Vreme sam provodila u kući sama s detetom i njegovim roditeljima. Niko mi nije dolazio u posetu, niti sam ja išla negde. Suprug mi je zabranio da kontaktiram s roditeljima i rodbinom. Svekar i svekrva su me stalno vređali, a ono što me je najviše bolelo jeste to što se nisu ustručavali ni da vređaju svoje unuče - kaže sagovornica.
NAŠAO NOVE ŽRTVE: Manijak sa Dorćola još dve žene polio kiselinom
Ona ističe da su joj muževljevi roditelji branili i da se zatvara sama u sobi.
- Svekrva nikada nije bila zadovoljna šta god da uradim, a čak mi je i ona isto kao i muž pretila pred malim detetom kako će mi biti poslednje u životu ako njenog sina prijavim policiji za zlostavljanje. Muž nas je izbacio iz stana usred noći. Dete mi je spavalo na rukama kad sam pošla kod oca koji živi u blizini. Suprug je došao za nama i tražio da se vratimo, ja sam ti odbila i prijavila ga policiji. Policija me je uputila na sigurnu kuću, gde sam pronašla pomoć - završava svoju ispovest sagovornica lista.