Kako se vidi na portalu Višeg suda u Nišu, Jovanović je 2. avgusta podneo zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravosnažne sudske odluke o kojem će odlučivati Vrhovni kasacioni sud.
Zloglasni "Malčanski berberin" tako nazvan zbog devijantne navike da svoje žrtve šiša pre silovanja, vanredni pravni lek podneo je lično, jer je sa pravosnažnošću prvostepene presude izgubio pravo na branioca po službenoj dužnosti.
Zahtev za zaštitu zakonitosti služi za otklanjanje nezakonitosti u sudskim odlukama koje se redovnim pravnim lekovima ne mogu otkloniti.
O zahtevu odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija. Sud ovaj vanredni pravni lek može odbaciti, odbiti ga kao neosnovan ili ga usvojiti, a odluku preinačiti u celini ili delimično je ukinuti ili samo konstatovati da je njome povređen zakon.
Na šta se konkretno žalio serijski silovatelj nije poznato, ali su najverovatnije u pitanju isti razlozi koje je i do sada isticao tokom prvostepenog ali i drugostepenog suđenja.
Tako je u žalbi koju je podneo na prvostepenu odluku Višeg suda donetu 5. januara, naveo da su mu povređeni pravo na odbranu i pravično suđenje jer su u prvostepenom postupku učestvovali tužilac i sudije Višeg suda čije je izuzeće tražio.
Zahtevao je da drugostepeni sud ukine presudu Višeg suda te da mu se ponovo sudi.
Apelacioni sud je trebao da o njegovoj i žalbi advokata odlučuje 24. juna ali je Jovanović, koji je prisustvovao sednici, prilikom objavljivanja sastava petočlanog sudskog veća, tražio izuzeće sudije Zorana Krstića zbog sumnje u njegovu nepristrasnost.
Iz tog razloga, sednica veća je odložena za 5. jul. Međutim, Jovanović je pre nove sednice zahtevao izuzeće predsednika sudskog veća Mirjane Đorđević, jer je odbacila njegov zahtev za izuzeće sudije Krstića.
Zatim je zatražio izuzeće i predsednika Apelacionog suda i oba njegova zamenika jer su odbili zahtev za izuzeće Mirjane Đorđević. Svi ovi njegovi zahtevi su odbačeni.
Takođe, branio se neuračunljivošću ali je veštačenjem ustanovljeno da ne pati od duševne bolesti, duševne zaostalosti, niti privremene duševne poremećenosti.
Antisocijalni poremećaj je posledica strukture njegove ličnosti koja se nalazi u međunarodnoj klasifikaciji bolesti i poremećaja,ali sa forenzičkog stanovišta ne spada u psihijatrijsku bolest.
Takođe, neosnovano je isticanje optuženog da pati od epilepsije, jer neurofiziološki pregled nije pokazao epileptičku aktivnost - naveo je Apelacioni sud.
Žalbom je osporavano produženo krivično delo silovanja.
Konkretno događaji u selu Pasjača gde je prema navodima optužbe, Jovanović izvršio još jednu prisilnu obljubu.
Ninoslav je tvrdio da ti navodi nisu tačni, te da dvanaestogodišnjakinju nije tukao niti izgladnjivao, već da je o njoj sve vreme brinuo.
- Neosnovani su navodi u žalbi, jer je Jovanović pre optuženja priznao radnje koji su obuhvaćeni kvalifikacijom dela, a na glavnom pretresu pred prvostepenim sudom pokušao je da umanji krivicu i pogoduje svojim interesima u pogledu kazne - naveo je Apelacioni sud.
Takođe, postojanje teškog dela izvršenog prema detetu dokazano je i iskazom oštećene ali i medicinskim veštačenjem.
Izjavljivanje vanrednog pravnog leka ne utiče na izvršnost pravosnažne presude tako će Jovanović odluku Vrhovnog kasacionog suda čekati u zatvoru.