Sretko Kalinić od radnika u pilani u Medveđi postaje brutalni ubica iz redova Zemunskog klana do 2002. godine, nakon slučajnog susreta sa Dušanom Spasojevićem i Miletom Lukovićem Kumom.
Do saobraćajne nezgode koju je doživeo 2002. godine, njegov identitet nije bio poznat, ali je bolnički karton bio taj koji je odao Kalinića. Nije se družio sa ostalim "kolegama" iz klana, niti je odlazio na zajedničke proslave, tako da se o njemu malo znalo.
Ubilačko iskustvo stekao je u Hrvatskoj i Bosni tokom ratova i smatralo se da je bio "idealan profesionalni ubica", baš zbog njegovog skrivenog identiteta i da je bio jedan od onih koji nikada neće biti uhapšen.
Njegova uloga u Zemunskom klanu bila je da likvidira osobe, a učestvovao je i u atentatu na premijera Zorana Đinđića.
Bio je u bekstvu od ubistva premijera, ali je 18. januara 2008. godine konačno presudom Okružnog suda u Beogradu bio osuđen na maksimalnu kaznu od 40 godina za učestvovanje u ubistvima, otmicama i terorističkim delima.
On je u svom izlaganju pred Specijalnim sudom ispričao kakav je njegov "način ubijanja".
- Likvidacije beogradskog ološa u mojoj režiji traju pet do šest sekundi. Najduža likvidacija mi je trajala minut i po, a reč je o ubistvu Zorana Uskokovića Skoleta - naveo je Kalinić, a prenose Novosti.
Kalinićeva okrutnost se ispoljila i na žrtvama otmica Zemunskog klana. Prema svedočenjima svedoka saradnika, Spasojević je morao da interveniše da bi sklonio Kalinića od žrtava kako bi one ostale u životu. Ličnost Kalinića možda najviše otkriva svedok saradnik Dejan Milenković Bagzi u svom svedočenju na Specijalnom sudu u procesu protiv Zemunskog klana:
- Kalinić je pao u depresiju, kada on i Legija nisu uspeli da ubiju Čumeta. Baš je bio neraspoložen, svedočio je Milenković. On je opisao, kako je Kalinić ubio jednog Albanca iz čista mira. Prema Milenkovićevim rečima Kalinić je nesrećnom čoveku prvo tražio ličnu kartu, a zatim ga je ubio krampom, da bi potom raskomadano telo zakopao u šumi, prenosi Centar za Istraživačko novinarstvo Srbije.
"Zver i Beli", jedan je od najbolje čuvanih zatvorenika u Sedmom paviljonu požarevačke Zabele, a zbog bezbednosti je smešten sam u ćeliju.