Ono što ovaj slučaj čini još neobičnijim je što je I.K. ovu kriminalnu rabotu počinio iz leskovačkog zatvora gde se nalazi na izdržavanju kazne zbog ranijih krivičnih dela. Lukavi kriminalac iskoristio je svoje pravo da se služi zatvorskom telefonskom govornicom, ali umesto da kontaktira sa rodbinom i prijateljima, pozivao je nepoznate ljude čije je brojeve nalazio u imeniku.
Predstavljao se kao rukovodilac dobrotvorne organizacije i nudio novčanu pomoć u zamenu za „minimalnu proviziju“. Mada je vrlo verovatno da S.M. nije jedina njegova žrtva, za sada se samo ona obratili policiji pa će protiv prevaranta ali i njegovog pomagača, koji je podigao uplaćeni novac a zatim ga sa njim podelio, biti podnete krivične prijave.
S.M. koja živi u jednom selu u okolini Niša, objašnjava da je sve počelo početkom januara kada je njenu porodicu u više navrata kontaktirao navodni „dobrotvor“.
- S obzirom na to da radim na robnoj pijaci, nisam bila kod kuće kada je taj čovek počeo da nam telefonira. Moja ćerkica je prva razgovarala sa njim, prenela mi je poruku da smo navodno dobili dva metra drva od nekog penzionerskog udruženja. Nakon tri, četiri dana sam se ja javila na telefon, taj čovek mi se predstavio kao član nekog humanitarnog udruženja i obavestio me da smo dobili drva ali i neki paket. Zatim me je upitao da li sam bolovala od korone, rekla sam da nisam a hvala Bogu ni iko od moje porodice. Uzvratio mi je rečima da bi dobro bilo da kažem da sam bila bolesna jer bih imala pravo na 120.000 dinara pomoći, te da bi on to mogao da mi sredi uz neku proviziju. Zatim je kazao da bi još bolje bilo kada bih izjavila da sam bolovala od raka jer bih tada dobila još više novca. Odgovorila sam mu da sam zaista imala hiruršku intervenciju zbog kracinoma, te da nema razloga da on tu nešto intervenište jer imam dokaze u vidu medicinske dokumentacije. Kad je to čuo, rekao mi je da ću dobiti bar 350.000 a možda i 400.000 dinara te da će sve to „završiti“ sa nekim čovekom iz Beograda. Međutim, upozorio me je da imam obavezu da mu platim 60.000 dinara, nakon što podignem tu novčanu pomoć – opisuje S.M. kako je upala u zamku prevaranta.
Priznaje da je imala izvesne sumnje u iskrenost namera pozivaoca, jer su neke stvari bile upozoravajuće.
- Kada je telefonirao, čula sam neke glasove u pozadini, videla sam da me poziva iz Leskovca ali se on pravdao da se u ovom gradu nalazi zbog dodele pomoći drugim korisnicima. Definitivno smo se oko svega dogovorili 5. januara, rekao mi je da mu uplatim 26.200 dinara na ime troškova, a da će mi on sutradan isplatiti obećanu sumu. Dogovorili smo se da se nađemo kod jedne pekare u Nišu oko 12 sati. Uradila sam sve kako mi je rečeno, uplatila sam novac na broj telefona koji mi je dao i čekala ga da dođe. Međutim, nije se pojavio na dogovorenom mestu i više se nije javljao ni na jedan od telefona koje mi je ostavio. Pozvala sam broj telefona na koji sam uplatila novac, javio se neki čovek iz Smedereva, kazao mi je da on nije podigao pare. Upozorila sam ga da idem u policiju te da prenese tom prevarantu da ću ga prijaviti. To sam i učinila, otišla sam u Policijsku upravu, saslušali su me, dala sam im brojeve telefona sa kojih sam pozivana pa su oni ustanovili da mi je telefonirao osuđenik – priča S.K.
Posle svega kroz šta je prošla, Nišlijka kaže da je naučila jednu važnu lekciju.
- On me je prešao, ali više niko nikad to neće uspeti. Žao mi je što sam pare koje mi je uzeo morala da pozajmim, majka sam četvoro dece, imam troje unučadi, svaki dinar mi je dragocen. Međutim, svesna sam da novac nije najvažniji, to mi desilo baš na Badnji dan, ali sam rekla svojoj deci i unučićima da nikome neću dozvoliti da nam ga pokvari. Izgubila sam ja mnogo više, došli smo sa Kosova, svi znaju šta to znači, ostala sam i bez supruga, ali imam decu i unučad, to mi je najveće bogatstvo i to nikakav novac ne može da zameni – zaključuje S.M.