Padu aviona "supergaleb G4" koji se u sredu srušio kod Kovačice prethodio je let na visini većoj od 5.000 metara. U ovom pojasu pokojni pilot major Robert Kaloci (48) i njegov kolega Aleksandar Matić (40) uvežbavali su zadate manevre u okviru obuke za zvanje opitnih pilota. Letelica je naglo izgubila visinu, da bi se koji trenutak kasnije posada katapultirala iz aviona koji se velikom brzinom spuštao ka tlu.
Pročitajte i:
Ovi detalji poslednjeg leta vojnog aviona evidencijskog broja 23742 u središtu su pažnje komisija koje ispituju okolnosti uzroka ove nesreće. Tužilaštvo, kao i stručni timovi Komande ratnog vazduhoplovstva rasvetljavaju sve detalje koji su prethodili padu letelice i smrtnim povredama pilota Kalocija. Ključ odgonetanja ove vazduhoplovne tragedije u rukama je povređenog pilota Matića, koji se oporavlja na beogradskoj VMA. Njega su i u četvrtak u bolnici posetili ministar odbrane Alekdsandar Vulin i načelnik Generalštaba general Ljubiša Diković.
- Zdravstveno stanje majora Aleksandra Matića je stabilno i on se uspešno oporavlja - rekao je u četvrtak zastupnik načelnika VMA pukovnik prof. dr Miroslav Vukosavljević.
Iskaz povređenog pilota doneće odgovor na ključna pitanja istražnih organa - da li je nesreći kumovao mehanički kvar na letelici i da li je posada mogla ranije da napusti avion u padu.
Na ova pitanja u četvrtak u Ministarstvu odbrane nisu imali odgovor.
O uzrocima nesreće i svim drugim okolnostima moći će da se razgovara tek pošto stručne komisije završe svoj posao, uključujući i razgovor sa pilotom Matićem - kratko je rečeno u Ministarstvu
Stručni timovi narednih dana ispitaće sve rasute delove letelice koja se zarila duboko u zemlju. Komisija će uraditi ekspertizu izbacivog sedišta "martin bejker", kao i očuvanih sklopova "supergalebovog" avio-motora. U Vojsci Srbije ne isključuje se ni verzija da su piloti propustili povoljniju poziciju za katapultiranje želeći da spasu defektni avion.
A u blizini Kovačice, gde se vojni avion srušio, ekipa od oko 15 inženjera Vojske Srbije započela je u četvrtak oko 13 časova izvlačenje aviona. Letelica se srušila na njivu, levo od puta ka Idvoru i Vršcu, pošto su se njeni pilot i kopilot katapultirali i s padobranima pali u atar preko puta.
Oko kratera koji je napravio avion prilikom pada, u četvrtak su osim inženjera bili i pripadnici vojne policije i članovi komisije za ispitivanje uzroka pada. Pored mesta tragedije bili su parkirani vojni kamioni, i automobili, kao i dva vučna voza, takozvane labudice kojima su dovezeni bageri.
Njihov rad, iz daljine, posmatrali su meštani, čudeći se kako je od siline udara, avion bukvalno nestao "porinuvši" u meku zemlju. Ostavio je "rupu" prečnika oko četiri, a duboku gotovo sedam metara.
Postojala je bojazan od zračenja na mestu gde se srušio avion, jer svaki motor ima radioaktivne delove - kaže naš sagovornik. - Iako su ti delovi dobro zaštićeni, prilikom udara u zemlju mogla je da se dogodi havarija motora i da radioaktivni materijal iscuri. Posebnim uređajima, utvrđeno je, međutim, da radioaktivnosti nema.
- Dok deo ekipe sakuplja delove rasute i desetinama metara od mesta pada, bageri raščišćavaju zemlju iz kratera, sloj po sloj, da bi inženjeri mogli da rade - rekli su u četvrtak od vojnih policajaca koji su obezbeđivali teren. - Čim mašine završe, naši stručnjaci odmah skidaju dostupne delove i ostatke aviona. Letelica se posle ovakvih nesreća ne može izvući čitava, kako smo čuli da pričaju meštani. Ona se mora izvlačiti bukvalno deo po deo, jer sada izgleda poput smrskane i sabijene konzerve. Posao koji ovi ljudi obavljaju, nalik je onome što rade arheolozi.
Kako se nezvanično saznaje, "iskopavanje" će trajati najkasnije do subote.
- Dok inženjeri silaze sve dublje u krater i izvlače delove, komisija za otkrivanje uzroka nesreće nadgleda posao i svaki deo obeležava i sortira - kaže sagovornik. - Postoji nekoliko mesta gde se mogu raditi analize. Možda u centru u Kovinu, aerodromu u Batajnici ili TOC Vojnotehničkog instituta - VTI.
Dok je vojska radila svoj posao, poljoprivrednici su na njivama, tik uz krater, nesmetano obavljali svoje prolećne radove. Pripadnici vojne policije, ipak, nisu dozvoljavali "radoznalcima" da osim ako ne rade na njivi, prilaze bliže mestu pada aviona. Razlog je, pre svega to što teorijski može da dođe do požara ili eksplozije ako je iscurilo gorivo. Preko puta, gde su se pre dva dana prizemljili piloti padobranima, u četvrtak nije bilo nikakvih znakova da se tamo dogodila tragedija.
Komemoracija povodom pogibije majora Roberta Kalocija (48) održaće se danas u Narodnom pozorištu u Somboru. Sahrana je u 14.00 časova na Novom katoličkom groblju u Somboru. U stanu porodice Kaloci u Kovinu u četvrtak nismo zatekli nikoga. Na vratima stana i zgrade stoji umrlica. Prema rečima komšija, supruga Snežana i sin Marko su, najverovatnije, otputovali u Sombor kako bi se pripremili za komemoraciju i sahranu. Komšije koje su poznavale ovu porodicu su i dalje u neverici.
- To je predobra porodica. Snežana je u vreme nesreće bila kod komšinice, i kako mi je rekla ona, čudila se zbog čega joj se Robert nije javio kad je sleteo. Kao da je nešto osetila - svedoči komšinica Kalocijevih.
Major Robert Kaloci sa suprugom Snežanom i sinom Markom živeo je kao podstanar u Kovinu 25 godina.
U Somboru u četvrtak tuga i neverica, zbog pogibije njihovog sugrađanina majora Roberta Kalocija (48), pilota Vojske Srbije, koji je stradao u sredu u udesu školsko-borbenog aviona "supergaleb G4" nedaleko od Kovačice.
- Niko još ne veruje da više nema našeg omiljenog Roberta, uvek vesele naravi i punog lepih reči za svakog. Oplakujemo ga svi, ali najteže je njegovoj supruzi Snežani, sinu Marku, majci Irini i bratu Đuri - priča Robertova dalja rođaka. Komšije pričaju da je Robert svakog znao da razveseli, ako je i u nevolji, te da su ga svi u ovom kraju voleli.
U Ulici Mite Cenića 25, i u susednoj Ulici Ivana Mažuranića gde živi Snežanina majka Kata, na periferiji Sombora, zavladao je muk. U kuću Robertove majke ulazili su rodbina i prijatelji da podele tugu i bol.
- Bio je divan čovek, svakom je želeo da pomogne i za svakog je imao vremena za razgovor, jednostavno, pun života.Ne možemo da verujemo da se dogodila ova tragedija - priča komšinica iz ulice Milica.