U potresnom svedočenju majke devojčice koju je dečak ubica usmrtio u školskoj klupi svaka rečenica je teška "tone tuge".
Dečak ubica u krvavom piru u školi je smišljeno gađao decu u glavu, ne ostavljajući im šansu da prežive, a onda je zverski rešeteo njihova tela.
O tome su na suđenju dečaku i njegovim roditeljima zbog nanetog bola i patnje, progovorili i roditelji ubijene stasite i prelepe devojčice koja se sa porodicom u Srbiju doselila dve godine ranije jer su želeli da žive među svojim narodom i u duhu naše tradicije.
Njenom ocu i majci najteže je palo što im je ćerka ubijena u njihovoj postojbini, gde su im koreni i gde su i nepoznate ljude doživljavali kao najbliži rod.
- Moja ćerka nije ubijena u diskoteci. Naša deca se nisu našla na pogrešnom mestu i stradala jer su se družili sa kriminalcima i drogiranima nego su život izgubila u školi. U Srbiji koju je ona najviše volela iako je rođena i odrasla u Francuskoj. I muž i ja smo rođeni u Francuskoj, ali su nam roditelji odavde. Radila sam u apoteci u Francuskoj i kada god bi došao neko iz Srbije ja sam njenu želela da pomognem jer osećam tu pripadnost. Zato ovo doživljavam kao da je nju BRAT ubio. A zašto? Tragamo za odgovorom i moramo ga naći. Zašto je ubio našu decu i Dragana - ispričala je ona u sredu svedočeći u parnici nje i njenog supruga kao francuskih državljana protiv roditelja dečaka ubice, Osnovne škole "Vladislav Ribnikar" i države.
Devojčicina neutešna majka je govorila vrlo staloženo i na odličnom srpskom jeziku iako je svojih 40 godina provela u Francuskoj gde je i rođena, ali je sa roditeljima uvek razgovarala na srpskom jeziku da bi kasnije i decu sa suprugom naučila koliko god je mogla da govore srpski.
- Mislim da nismo nigde pogrešili, ali sumnjam da smo pogrešili što smo se preselili u Srbiju. I sada ako me moja ćerka čuje želim da joj se izvinim što sam je u školu poslala tog jutra i možda što smo se vratili u Srbiju - rekla je ona lomeći ruke i zaplakavši gorko.
Ona je ipak smogla da otkrije šta je pored dvoje mlađe dece inspiriše da živi dalje. Stisnuvši usne i klimajući glavom je rekla:
- Verujem da će moja ćerka nastaviti da inspiriše iako je mrtva, i da žrtva tih života nije uzaludna.
Izvor: Srbija Danas/Republika/Adelarda Popović/Prenela: T.M.