Kada su otkopali sanduk Đorđe Božović Giška bio je isti kao u septembru 1991. kada su ga saborci zatekli mrtvog na krevetu pored kog je bila njegova majka Milena.
Posle 26 godina, Giškino telo nije ISTRULILO: Sestra pamti njegove reči "BIĆU JAČi MRTAV, NEGO ŽIV!"
- Imao je rupe umesto očiju, ali kompletna fizionomija je sačuvana. Njegov oblik lica, čelo isto... Božje čudo! Giška će posle ovoga za mene i ostale saborce biti Sveti Đorđe! - Ovim rečima započeo je svoju ispovest Milan Miško Janković, komandant Ravnogorskog odreda Srpske garde, Giškin prijatelj i saborac.
- Slavica, Giškina sestra u petak mi je javila da je njegovo telo netaknuto. Odmah sam javio našim saborcima i svi su bili iznenađeni. Kada sam ga video na groblju Martinika u Crnoj Gori bio sam u šoku. Sav sam se bio naježio. Nisam mogao da zaspim posle sahrane u subotu uveče - priča Giškin prijatelj.
- Bio je pravedan, pošten, sušta dobrota... I kad je bio ljut, bio je pravičan. Njegovo netruležno telo mi je potvrda i opovrgavanje pojedinaca koji nisu bili na ratištu, a pričali su svašta, svakakve gluposti. Ovo će svako tumačiti različito, ali ko veruje, ovo je za njega božje čudo - rekao je Janković.
On objašnjava da je kobnog 15. septembra 1991. kada je Giška poginuo, bio na ratištu u Gospiću.
- U tom trenutku nismo bili na istom položaju. Za njegovu pogibiju čuo sam kasnije, pa u tom trenutku nisam video njegovo telo. Potom sam otputovao za Beograd i otišao u Giškinu kuću da izjavim saučešće. Ležao je u krevetu, na grudima mu je bio krst, a pored njega je plakala majka Milena. Takvog kakvog sam ga zapamtio, video sam ga i 26 godina kasnije, njegovo telo bilo je netaknuto, kao i taj krst - priča Janković koji je ostao nepokretan kada ga je na ratištu pogodio dumdum metak.