Čitava Srbija je ostala šokirana vešću da je muškrac Radovan R. (57) usmrtio svoju partnerku J. L (46), u naselju Barič kod Obrenovca, nakon čega je pokušao sebi da oduzme život.
Ovo je još samo jedan u nizu slučajeva u kojima su muškarci rešeni da oduzmu život bivšoj ili sadašnjoj partnerki, a zatim i da presude sebi.
Ne možemo, a da ne postavimo pitanje zašto u poslednje vreme toliko žena strada i zašto se tako završavaju odnosi među ljudima koji su u nekom periodu bili pozitvni, voljeni.
Psiholog Radmila Vulić Bojović je objasnila da li pandemija korona virusa može da bude okidač za nasilje, kao i šta se desi u glavi muškarca koji može da počini ovakav zločin.
- Čitava priča vezana za pandemiju je na na globalnom planu dovela do porasta porodičnog nasilja zbog toga što su ljudi, sa jedne strane, više u kućama, upućeni jedni na druge. Sa druge strane prestale su neke aktivnosti koje su balansirale te disfunkcionalne partnerske odnose. Mnogi ljudi rade od kuće, nemaju više hobije koji su ranije popunjavali vreme i činile tu neku funkcionalnu distancu između ljudi. To se izgubilo i odnosi se lakše dovode do tačke usijanja. Generalno, mi beležimo opšti porast nasilja, pa samim tim do toga dolazi i kod nas - ističe psiholog Vulić Bojović.
Vrlo je važno razumeti da ubistvu uglavnom prethode dugogodišnji problemi u emotivnom odnosu, a "okidač" može biti trenutak kada se žrtva odvaži da ode.
- Verovatno dugogodišnja disfunkcionalna partnerska problematika koja dovodi do toga, ili se nešto akutno desilo gde muškarac uništava tu ženu (to je ekstremni akt nasilja), a onda uništava i sebe da ne bi snosio posledice toga. Prosto, čini mi se kao da je to neko sveopšte poništavanje i uništenje, a često se dešava kada žene žele da izađu iz braka, kada hoće da odu, da napuste, onda ih ubijaju jer ne mogu da zamisle da žive mimo njih ili sa nekim drugim, još gore. Tako da je to jedan vrlo kompleksan komplikovan psihološki mehanizam koji se u tim situacijama aktivira i koji ide iz domena patološkog - naglašava psiholog.
Ljudi mogu godinama živeti u iluziji, ignorišući loše momente u vezi, sve dok ne dođu do tačke pucanja...
- Nekada ljudi žive u iluziji, pa kada se suoče sa time da nešto nije onako kako su mislili da jeste, oni puknu, narodski rečeno, ali to i dalje ne znači da je život u iluziji funkcionalan i dobar život. Dakle, ti odnosi su sigurno imali svoj loše momente, da li su se ljudi time bavili ili nisu, to je druga stvar. Taj ekstemni vid nasilja, kao što je femicid, ubistvo i posle samoubistvo je sigurno proizvod nekog dugogodišnjeg patološkog procesa - zaključuje Radmila Vulić Bojović.