Ukoliko skidate filmove, ali i muziku, kao i knjige sa torent sajtova, veoma lako može da vam se dogodi da bude vraćeni s granice, ako već niste platili kaznu.
Vanredno stanje u Grčkoj: Počela evakuacija na ostrvu na kom letuju i Srbi (FOTO/VIDEO)
Srbin umro na graničnom prelazu! Čekao je da pređe granicu i najednom preminuo
Kažnjavanje za skidanje filmova s torenta, nikad, naime, nije bilo rigoroznije, a lov na pirate sve je žešći pogotovo kada je reč o holivudskim filmovima. Nemačka prednjači u tome, skidanje ovakvog sadržaja kažnjava sa 900 evra, a kazne šalje preko advokatske kancelarije.
Šta nam je činiti ako dođemo u takvu situaciju, ali i kako da prepoznamo legalan sadržaj, kao i koji kanali na internetu su najpouzdaniji za skidanje filmova objasnio je u gostovanju na RTS stručnjak za telekomunikacije Petar Kočović.
Prema njegovim rečima, kada skinemo film sa torenta ostaju naši podaci, pa kada odemo u Nemačku, može da nam stigne kazna od 900 evra.
- Može nam stići mejl, na koji ne treba da odgovaramo, već treba da ga ignorišemo. Međutim, ukoliko se kazna uruči poštom onda moramo da se javimo advokatskoj kancelariji. Uglavnom advokatske kancelarije uručuju ta pisma. U tom slučaju treba da odemo i da se nagodimo, i kaznu od 900 smanjimo na 30-ak evra. To su preporuke i trendovi - objašnjava Kočović koji dodaje da je sve ovo plod holivudske produkcije koja je angažovala advokatsku kancelariju.
Osim filmova, prema njegovim rečima, kažnjava se i skidanje muzičkih numera, knjiga poznatih autora...
- Velike zemlje kao što je Nemačka i njihova advokatska kancelarija na relaciji je sa internet provajderima koji im dostavljaju pouzdane podatke o tome ko je šta preduzeo. Postoji više načina da se sakrije svako ko skida film, ali najbolja tehnika je da sa drugom serveru zakupi prostor i na njega umesto na svoj računar ubaci sadržaj, dok se ne pregleda i odluči da li će se koristiti ili ipak izbrisati. U stvari, najbolja tehnika je skidati legalne sadržaje ali njih gotovo da nema. Čak i ako platimo ne znači da je legalno - upozorava Kočović.
Postoje povajderi, podseća on, koji naplaćuju na mesečnom nivou za gledanje filmova, ali i u tom slučaju moramo da budemo na oprezu - pitanje je koliko su i oni pouzdani:
- Oni, praktično, vrše strim odnosno povezivanje na takve torente pa moramo da se informišemo unapred da li taj ponuđač usluga radi na legalan način, da li je otkupio prava da emituje filmove ili radi nelegalno.
U Hrvatskoj 22 odsto ljudi gleda sadržaj nelegalno, u nemačkoj je taj procenat - dva, a za Srbiju postoje samo procene da je takvih ljudi mnogo.
- Jutjub je mesto na kojem možemo biti sigurni da ako pogledamo neki film nećemo biti kažnjeni - savetuje Kočović i objašnjava kako treba da se ponašamo ako nam stigne kazna iz naše zemlje:
- Ako stigne upozorenje iz Nemačke a mi smo u Srbiji bez obzira na to gde smo skidali sadržaj treba da se posavetujemo da li ćemo i u toj situaciji da pregovaramo ili da ignorišemo, ali ako nam stigne "čestitka" Srbije odmah mora da se pregovora.