Sve je duža lista saveznika Prištine koji polako uskraćuju bezrezervnu podršku kosovskim Albancima u dijalogu sa Beogradom, a državama koje počinju otvoreno da im "lupaju packe" da smanje apetite u pregovorima polako se pridružuje i najjači pokrovitelj nezavisnosti Kosova - Amerika.
Pročitajte i:
Sudeći prema signalima koje su neki od najvažnijih vašingtonskih zvaničnika slali poslednjih dana u susretima s premijerkom Anom Brnabić i šefom diplomatije Ivicom Dačićem, nije isključen ni zaokret u politici SAD kad je reč o rešavanju kosovskog pitanja.
Tako je savetnik predsednika SAD za nacionalnu bezbednost Džon Bolton otvoreno preneo Dačiću da je dosadašnja američka politika prema regionu bila rukovođena "autopilotom", odnosno stavovima definisanim pre 20-30 godina, i da je sadašnja administracija spremna da "čuje kreativna rešenja za Kosovo".
I atmosfera na sastancima predsednice Vlade s nizom uticajnih kongresmena, senatora i predstavnika Stejt departmenta bila je obojena pozitivnim signalima, pa je generalni utisak koji Brnabićeva nosi iz Vašingtona da Srbija konačno ima sagovornike koji su spremni da saslušaju njene stavove.
Sve to podgreva nervozu u Prištini, gde se albanski lideri ne libe čak ni da zaprete ratom ako se makar i pomene neko rešenje koje im se ne dopada. A trenutno im je prihvatljiv samo jedan ishod - da se u potpunosti zaokruži njihova lažna država.
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije demantovalo je u petak medijske napise da se američki predsednik Donald Tramp na sastanku sa ruskim liderom Vladimirom Putinom u Helsinkiju složio sa predlogom da Srbija prizna nezavisnost Kosova u zamenu za teritorije. Takav tekst pre dva dana objavila je prištinska "Gazeta ekspres".
Očigledno iziritiran dobrim prijemom naše delegacije u Vašingtonu i porukama koje su odatle poslate, Avni Arifi, šef prištinskog tima u dijalogu sa Beogradom, brže-bolje je u petak zapretio da će rat biti neizbežan ako neko razmišlja o prekrajanju granica na Balkanu i poručio šta Priština očekuje:
- Želimo uzajamno priznanje, uspostavljanje bilateralnih odnosa baš kao sa drugim susednim državama.
O sve očiglednijim pomeranjima u međunarodnoj areni u vezi s kosovskim problemom i panici Prištine govorio je i predsednik Aleksandar Vučić, koji je poručio da je zbog toga sve češća meta napada:
- Kritike su učestale posle sastanaka koje sam imao sa Putinom, američkim predstavnicima, Merkelovom, sa liderima sila bez kojih neće biti rešenja. A naročito posle susreta sa Makronom, jer su shvatili da podrška Srbiji raste.
Brnabićeva, koja je u SAD prisustvovala obeležavanju 100 godina od podizanja srpske zastave na Beloj kući, rekla je da joj se čini da se sada Srbija i Amerika bolje razumeju kada je reč o pitanju Kosova. I ministar Dačić poručuje da je osetio pozitivne signale u Vašingtonu:
- Preneo sam predsedniku Vučiću utisak je da je situacija sada bitno različita. Najveća promena je ta što su voljni da saslušaju i argumente Srbije, a ne kao pre, da samo poručuju da je pitanje Kosova rešeno. Sada kažu treba da se nađe kompromis, a to je velika razlika.
Međutim, iako preko okena očigledno stižu toplije struje, a i evropske zemlje počinju da popuštaju, najuticajnija država EU - Nemačka, zasad stoji na istom stanovištu - da Srbi na Kosovu mogu da dobiju ZSO, a da se zauzvrat Prištini otvore vrata u svim međunarodnim organizacijama.
Kad glume da su neka država, logično je da glume i tu brigu, i samo mogu reći da sam veoma dirnut - rekao je u petak Marko Đurić, direktor Kancelarije za KiM, povodom izjave Hašima Tačija, predsednika privremenih institucija u Prištini, date posle sastanka sa predstavnicima Albanaca iz Preševa, Bujanovca i Medveđe. Tači je rekao da više ne mogu da se zatvaraju oči prema nepravdi koju Albancima čini Beograd.
- Ne mislim da su Albanci iz ovih opština ugnjetavani i da treba da se takmičimo u tome ko ima manje prava. U delu Srbiji koji mi kontrolišemo svi mogu da se osećaju kao kod kuće, a u onim delovima koje ne kontrolišemo situacija nije baš najbolja - kaže Đurić.