Uvek spremni za isporuku novih zahteva i ucena, ključni evropski centri političke moći gotovo da ni u priči nisu voljni da Srbiji ponude nešto konkretno. Za razliku od njih, pozicije Vašingtona mnogo su korektnije.
To ne znači da američka administracija odustaje od zahteva da se prizna nezavisnost Kosova. Međutim, uprkos pitanjima oko kojih se interesi Beograda i Vašingtona mimoilaze, Amerika se ne libi da za neke stvari oda priznanje našoj zemlji.
Pa čak i kada je reč o stavu Srbije prema ratu u Ukrajini koji nikako nije po volji EU i Nemačke, koja sve češće vuče poteze koji unose nemir u naš region.
Tako je pomoćnica američkog državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja Karen Donfrid ocenila da je Srbija na pravoj strani istorije i da je stavom i glasanjem u Ujedinjenim nacijama jasno osudila akcije Rusije u Ukrajini.
- Jasna je pozicija Srbije prema sankcijama koje su uvedene Rusiji, ali nastavljamo da ohrabrujemo vlasti u Beogradu da preduzmu aktivnosti kojima će napredovati na evroatlantskom putu - rekla je Donfridova.
Kada je reč o uvođenju sankcija Rusiji, na čemu ultimativno insistira Evropa, Vašington pokazuje malo više razumevanja:
- SAD ohrabruju Srbiju da uvede sankcije. Amerika će pomoći Srbiji da ojača svoju dugoročnu energetsku bezbednost, uključujući energetsku efikasnost i zalihe - navode oni.
Uz ocenu da je hitna energetska diverzifikacija vrlo važan problem za ceo svet, Donfridova je predočila da Moskva koristi energetsku zavisnost mnogih zemalja od ruskih energenata.
- Zato razumemo zabrinutost Srbije - navela je ona.
Bivši šef diplomatije Vladislav Jovanović smatra da su reči svakako dobronamerne:
- Ali ako sagledamo celokupnu situaciju oko priznanja Kosova, Amerika u svemu tome igra istu ulogu, kao i EU. Insistiraju da se reši što pre to pitanje - navodi on.
Pomoćnica šefa američke diplomatije Donfrid krajem juna je u telefonskom razgovoru s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem istakla da se Amerika snažno zalaže da naš region postane deo Evropske unije.
Ona je više puta otvoreno podržala ekonomsko povezivanje regiona kroz inicijativu "Otvoreni Balkan". Istakla je i da je Vučić u pravu kada govori da je to primer dobre regionalne saradnje i stremljenja ka ciljevima od zajedničkog interesa.
Nemački Bundestag usvojio je odluku o ponovnom upućivanju vojnika u misiju Eufor/Alteja i usvojio rezoluciju u kojoj upozorava na situaciju u BiH.
U rezoluciji je ukazano da u BiH postoje tenzije i naglašava da je situacija plod ratnih zbivanja u devedesetim i trodecenijske nefunkcionalnosti države. Bundestag odluku o slanju vojske pravda namerom da spreči "dalji rast tenzija i separatističke tendencije".
Posebno su istakli nacionalističko delovanje Milorada Dodika i Dragana Čovića, uz tvrdnju da usmereno rade na uništavanju BiH kao države i domovine različitih naroda.
Adis Ahmetović, izvestilac SPD za zapadni Balkan, koji je inicirao rezoluciju, rekao je da je protiv stvaranja trećeg entiteta u BiH i ukazao da Berlin mora da sankcioniše sve separatiste.
Poslanik Josip Juratović, jedan od izaslanika za zapadni Balkan Bundestaga, tražio je da se u rezoluciju ubaci i ime Bakira Izetbegovića, kao predstavnika treće nacionalističke struje, koja sprečava napredak i funkcionisanje države.