U zaseoku Tuk, godinama samuje oronula kuća prvog užičkog akademskog slikara Mihaila Milovanovića. Grad Užice još nema rešenje kako da se oduži ovom užičkom velikanu.
Najstarija srpska škola u Srbiji proslavila 238. rođendan
To je kuća skromnih umetničkih i korektnih arhitektonskih dometa, ali je njen značaj i u tome što je bila među prvim reprezentativnim objektima u širem seoskom području oko Užica.
Milovanović je u toku Drugog svetskog rata nepravedno osuđen za saradnju sa okupatorom i pogubljen. Posle rata imovina mu je konfiksovana i u toj tišini carovala je nebriga o njegovom radu, dok se zdanje koristilo za obuku regruta.
Meštanin Ivo Kostić kaže da je tu bila kasarna, kada je vojska otišla tu su bile ratne rezerve, u magacinu civilna zaštita.
– Ovo je pravo ruglo i velika šteta što ovako stoji, treba da nešto uradi. Da se napravi muzej – rekao je Kostić.
Obnovu zdanja gde je tragično nastradali slikar imao i svoj atelje, stara je duže od dve decenije.
Direktor Narodnog muzeja Užica Nikola Gogić dodaje da je pored ovog zidanog objekta koji je namenski građen za potrebe galerije, zauzima i nekoliko hektara.
– Mi svi u Užicu znamo da je on naš prvi užički akademski slikar i ne da je zaslužio nego od nas se očekuje da to što pre pokrenemo i da to zaživi – rekao je Gogić.
Za grad Užice izvesno je rušenje, jer bi izgradnja nanovo koštala par stotina hiljada evra, pa će to grad pokušati da obezbedi van svog budžeta.
Pogledajte kako izgleda kuća poznatog užičkog slikara danas: