Prema viševekovnoj tradiciji tačno se zna šta se u nju stavlja i svi dodaci koji se ubacuju nose određenu simboliku. Prema običajima, u česnicu se stavljaju: novčić (radi sreće), parče badnjaka (radi zdravlja i plodnosti goveda), zrno kukuruza (radi svinja), zrno pasulja (radi ovaca), zrno zobi (radi konja), zrno pšenice (radi živine).
Ona se jede pre druge hrane. Ukućani je drže i okreću među sobom. Kada ga tri puta okrenu, razlamaju je. Ko od ukućana nađe novčić, biće zdrav i srećan cele godine. Novčić takođe simboliše i ekonomsko blagostanje.
Prema nekim tumačenjima, novčić predstavlja darivanje novorođenog Isusa Hrista. Kada je u pitanju novčić, nije bitno koje je vrednosti – dinar ili više. Može da se stavi i dukat, a u nekim porodicama se decenijama stavlja jedan isti novčić. Evro i druge valute se ne preporučuju.
Međutim, neki su poslednjih godina odlučili da odu korak dalje i da samoinicijativno novčić ili dukat zamene dolarom, evrom, a bilo je i onih koji otišli u krajnost i u česnicu stavili ni manje, ni više nego – platnu karticu.
Čuvari tradicije smatraju da ne bi trebalo samoinicijativno tumačiti veru, i ono što je vekovima u tradiciji, poput novčića i dukata, menjati – evrom, dolarom ili platnom karticom. Prema mišljenju ove struje “igranje sa običajima i verovanjima” može biti pogubno za one, koji sebe smatraju vernicima i nikako ne bi trebalo izvoditi takve “eksperimente”.