Đilasovi nasilnici sunoć su pokušali da upadnu u Predseništvo rušeći ogradu i divljajući, međutim pripadnici Vojske Srbije koji su deo obezbeđenja štitili su zakon i uspeli su da spreče demonstrante da naprave veći haos.
Obezbeđenje Predsedništva odreagovalo je bez upotrebe oružja, a lica koja su pokušala upad u zgradu su, minimalnom upotrebom sile, bila vraćena iza ograde.
Kako je izgledalo nasilje ispred predsedništva pogledajte na priloženim fotografijama:
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratio se građanima Srbije povodom pokušaja nasilnog upada u zgradu Predsedništva rekavši da nasilnici i sami znaju da su kršili zakon, te dodao da će od obezbeđenja tražiti da ubuduće sklone ograde dok od učesnika protesta očekuje samo da ne upadaju u zgradu na Andrićevom vencu .
- Sinoć su u jednom trenutku, jedno od lica, vođe protesta je reklo kako svi idu u zgradu Predsedništva i da svi krenu. Tek kada je krenulo pomeranje ograde, obezbeđenje kreće i bez upotrebe sile vraća ih iza ograde. Neki su preneli da je reč o privatnom obezbeđenju, ali to nije istina. Jedan naš pripadnik ima jednu ogrebotinu i ništa više. Ali to je za nauk svima nama, oni koji šalju decu na proteste moraju da znaju kolika je to odgovornost - rekao je Vučić i pozvao pripadnike vojne policije da ne poštuju striktno zakon nego da im dozvole sve.
Predsednik Srbije je rekao da je ograda ispred zgrade Predsedništva stavljena na minimalnu udaljenost od ulaza, ali da su sinoć priastalice opozicije ipak pokušale nasilno da uđu unutra.
- Tek kada je jedan od organizatora povikao "Ajmo svi unutra", obezbeđenje je uz minimalnu upotrebu otpora sprečili da do toga dođe - rekao je on.
Bez obzira što su pravili nerede na ulicama, nasilnike nije sačekalo ono što bih za ovakav upad sačekalo u drugim zemljama sveta, već je predsednik Vučić pozvao na smirivanje a sve kako je naveo kako ne bi došlo do krvoprolića.
- Uradite sve šta god želite, nemojte samo da kršite zakon i radite bilo šta na silu. Pozivam sve ljude i iz policije i vojne policije i mog neposrednog obezbeđenja, da im dopuste da mi priđu, ali nemojte da im dopustimo da izazovu krvoproliće i incidente. Moramo da sačuvamo mir u zemlji, ja neću scene iz Pariza - rekao je predsednik.
Pokušaj upada u zgradu Predsedništva Srbije prošao je bez težih posledica po počinioce, ali se nameće se pitanje, koliko bi koštao prelazak "crvene linije" u svetu.
Oko Bele kuće nalazi se 18 hektara zemlje. To, kao i susedna elipsa od 52 ara na jugu pripadaju predsednikovom parku, tj. nacionalnom parku. Tajna služba je zadužena za sigurnost Bele kuće.
Prema istorijskom arhivu, američki predsednik Tomas Džeferson bio je prvi koji je postavio ogradu oko Bele kuće. Tokom godina, ograda se nadograđivala i učvršćivala, pri čemu su ograde od kovanog gvožđa iz 19. veka zamenjene tridesetih godina prošlog veka čeličnom ogradom sa visokim bronzanim kopljima na vrhu. Trenutna ograda je visoka oko 2.2 metara, a planira se da se nadogradi kako bi bila još višlja.
Sigurnost je postala naročito pojačana tokom Drugog svetskog rata. Nakon napada kamionom-bombom na američku kasarnu u Libanu 1983. godine, oko Bele kuće su postavljeni niski betonski zidovi. "Klopke" čvrsti, vertikalni stubovi koji mogu zaustaviti vozila, dodati su nekoliko godina kasnije.
"Sigurnosni incidenti se dešavaju često", navodi se u izveštaju Predstavničkog doma iz 2015. godine.
Podaci Tajne službe uključeni u izveštaj pokazuju da je bilo 104 povrede bezbednosti ili pokušaja kršenja u periodu između aprila 2005. i aprila 2015. godine.
Od kolike važnosti je predsednikova sigurnost govori ne samo podatak o površini zemljišta koje je pod kontrolom sigurnosnih službi kako bi se sprečio bilo kakav neželjeni upad, već i kazne koje dobijaju ljudi koji krše zakone i upadaju na posede važnih institucija, i predsedničkih rezidencija.
Tako na primer, Džonatan Tran (26) iščekuje kaznu od 10 godina zatvora, jer je preskočio ogradu Bele kuće, dok je pre njega Ortega Hernandez osuđen na isto toliko.
Tužilaštvo traži da kazna bude veća, čak 27 godina!
Neretki si i slučajevi kada tajna služba otvara paljbu na ljude za koje posumnjaju da su naoružani, a koji se oglušavaju na njihovo upozorenje da se zaustave.
Za verbalne pretnje upućene predsedniku, kazna može biti zatvorska do 5 godina, novčana do 25 hiljada dolara, kao i 3 godina uslovne kazne.
Iako mere zaštite kao i kazne možda deluju prevelike, mora se uzeti u obzir da je u pitanju zaštita osobe koja je voljom većine izabrana da predstavlja sve građane, institucije i interese jedne zemlje, i svaki pokušaj napada na nju je napad na sve vrednosti i napore koje ta zemlja promoviše.
Sa druge strane, zakoni Republike Srbije su znatno blaži, te se po našem zakonu predsednik izjednačava sa policijskim službenim licem i zakonska kazna za napad i ugrožavanje njihove bezbednosti je od 6 meseci do 5 godina zatvora.
U Engleskoj su veoma retki slučajevi nasilnih upada na zaštićene rezidencije i institucije.
Iako je bilo pokušaja i izolovanih incidenata, Engleska isuviše ulaže u obezbeđenje kao i u nacionalno prosvešćivanje i odgovornosti svojih građana, da ni psihički nestabilnoj osobi ne bi palo na pamet da napravi takav ispad.
Od 1974. do danas bilo je manje od 10 zabeleženih incidenata i ilegalnog upada, ali je za svaki slučaj Bekingemska palata 2004. godine postavila ogradu sa strujom, kako bi odvratila svaki pokušaj preskakanja.
Pa je možda i električna ograda ta koja odvraća ljude od pokušaja upada.
Ovo su samo neki od primera ilegalnih upada u svetu kao i posledica jako visokih kazni za počinioce.
Sa druge strane, naši zakoni jesu blaži, ali su zaprećene kazne do 5 godina zatvora, i uprkosom tome pojedninci misle da su daleko moćniji od države i da su iznad zakona.
Sinoć smo imali prilike da vidimo kako nasilnici pokušavaju da upadnu na posed rezidencije predsednika koji čuva vojska. Njihovo vandalsko ponašanje treba da bude oštro sankcionisano kao što se to radi u pomenutim zemljama jer nasilje prema institucijama ne sme da se toleriše. Oni imaju čak obraza da govore o otporu koje im je službeno obezbeđenje rezidencije pružilo u njihovom vandalskom činu. Bilo bi najnormalnije da ih je isto obezbeđenje privelo i prosledilo tužiocu koji bi dalje postupio u skladu sa zakonom i tražio maksimalnu kaznu zatvora i još normalnije da su pojedinci osuđeni kao što se to dešava u svim zemljama sveta. Jer većina ne treba da bude žrtva manjine u demokratskim društvima. Ako su građani rekli svoje na izborima i ogromnom većinom izabrali predsednika onda ne postoji taj pojedinac koji može da narušava instituciju i bezbednost predsednika Republike, a da ne bude sankcionisan. Jedino je dobro što Srbija ide krupnim koracima napred i ovakvi incidenti nasilnika i vandala dugoročno postaju retkost, jer građani imaju priliku da vide da je politika koju zastupaju Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Boško Obradović i ostali iz Saveza za Srbiju toliko besmislena da im podrška iz dana u dan opada jer ljudi žele da žive u mirnoj, uređenoj i sređenoj državi u kojoj će moći da planiraju budućnost za sebe i svoju porodicu.
Zašto je bio OMILJENI GRADONAČELNIK: Ovih 5 stvari u Beogradu ne bi bilo bez Branka Pešića (VIDEO)