Pravoslavni vernici u Srbiji danas obeležavaju Badnji dan tradicionalnim unošenjem i paljenjem badnjaka, liturgijama u hramovima i porodičnim okupljanjem za posnom trpezom, pred najradosnihi hrišćanski praznik Božić.
Patrijarh srpski Irinej poručio je vernicima povodom Božića da se raduju i množe kako bi napunili zemlju i poželeo da Bog da da ovaj blagoslov postane mera života srpskog naroda i svih naroda na zemlji, jer bi na taj način pakao bratoubistva i čedomorstva bio zamenjen rajskim mirom i punoćom života.
- Neka od ovog Božića oživi Srbija i neka naše porodice ispuni radost i dečija igra. Sveto Jevanđelje nas upravo i podseća na to da, ako se ne obratimo i ne postanemo bezazleni kao deca, nećemo ući u Carstvo nebesko. Zato je Božić praznik i naše dece, praznik mladosti i večne budućnosti, naveo je patrijarh u Božićnoj poslanici.
Tradicionalno unošenje i paljenje badnjaka biće organizovano i u opštinama Zemun i Vračar, na Kalemegdanu ispred Crkve Ružica, ispred Belog dvora, na Oplencu...
Božić je dan kada se slavi rođenje Isusa Hrista i, zajedno sa Uskrsom, predstavlja jedan od najvećih hrišćanskih praznika.
PATRIJARH IRINEJ: Ne daj Bože da se crkva meša u POLITIČKE ODLUKE
Pripreme za ovaj praznik počinju 40 dana pre 7. januara Božićnim postom koji predstavlja pročišćenje duha i tela, a ljudi se u Srbiji pozdravljaju rečima "Hristos se rodi", a otpozdravljaju sa "Vaistinu se rodi".
Badnji dan je poslednji dan posta, dan kada se obavezno priprema posna večera, a prati ga i druga simbolika kod Srba, seča badnjaka, unošenje slame, bacanje oraha, pijukanje dece koju predvodi domaćica i obilaženje u krug prostorije u kojoj se postavlja posne večere.
Na Badnji dan se služi liturgija svetog Vasilja Velikog.
Božić po julijanskom kalendaru, pored srpske, slave i ruska, jermenska crkva, Sveta gora i jedan deo koptske crkve.