Izručivanje dvoje radikala, uticaj političara na pravosuđe, politika prema Rusiji, učešće Srbije na vojnoj vežbi sa Belorusijom i obavezno Kosovo i Metohija, samo su deo zamerki i zahteva Evropske unije, ali i pitanja koja bi sledeće nedelje na sastanku u Luksemburgu mogla biti postavljena srpskim ministrima.
Prva politička međuvladina konferencija po novoj metodoligiji između Srbije i Evropske unije održaće se sledećeg utorka 22. juna. Ono što je sigurno, Srbiji na sastanku u Luksemburgu neće biti dozvoljeno otvaranje novih poglavlja na putu ka EU. Dakle, nema tehničkih pitanja, trenutno nema ni koraka napred. Tema je politika.
Najplastičniji opis ovog sastanka u novom formatu glasi: sa jedne strane će sedeti predstavnici Vlade Srbije, a sa druge država članica Unije i Evropske komisije. Osnovna ideja je da se na ovoj Međuvladinoj konferenciji razmatraju politička pitanja, koja koče napredovanje Srbije ka EU. Ministri EU će pitati ono što ih interesuje, a predstavnici Vlade Srbije imaće priliku da direktno odgovore, pojasne našu poziciju, a možda i razuvere predstavnike EU.
- Sve što je do sada razgovarano na raznim forumima, pojedinačnim sastancima, uslovno rečeno kuloarima, briselskim hodnicima, sada će biti tema razgovora na prvom političkom dijalogu. Otvoreno, direktno i zvanično. Predstavnici Evropske unije i njenih organa će predstavnicima Vlade Srbije izneti svoja očekivanja, zamerke i postaviti pitanja, a srpska strana će imati priliku da objasni i odgovori - navodi se.
Krenimo od poslednje u nizu javnih opaski. Stigla je pre nekoliko dana od izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimira Bilčika. On je ocenio da zajednička vojna vežba sa Belorusijom i Rusijom ne pomaže napretku Srbije u evrointegracijama, a da s druge strane srpska diplomatija traži podršku Evropske unije pred Međuvladinu konferenciju Srbija – EU.
- Evropska perspektiva je takođe i o jasnim izborima spoljne politike, posebno u današnjoj geopolitici - napisao je na svom tviter nalogu Bilčik.
On je time, praktično, pred sastanak samo još jednom u nizu iznova otvorio pitanje vezano za Srbiju i njene međunarodne odnose - tema koju EU nijednom nije “zatvorila”. Učešće Srbije na vojnoj trilateralnoj vežbi „Slovensko bratstvo 2021“ sa Rusijom i Belorusijom od 8. do 19. juna u bazi na teritoriji Krasnodara, na jugozapadu evropskog dela Rusije, ne gleda se blagonaklono jer EU smatra da država koja teži članstvu treba da prati spoljnu politiku Unije. Upravo jer je Evropska unija uvela do sada tri kruga sankcija protiv Belorusije i po svemu sudeći biće ih još. Srbija se prošle godine nije pridružila sankcijama EU, ali je zato otkazala učešće na rusko-belorusko-srpskim vežbama jer su se održavale u Belorusiji. Nedavno Srbija se pridružila Deklaraciji EU o osudi preusmeravanja Rajanerovog aviona u Minsk i hapšenja novinara Romana Protaševiča.
EU se drži nepisanog pravila i pre članstva prati se njena spoljna politika pa se takav zahtev upućuje i za Kosovo koje međutim, nisu priznale ni sve članice EU. Kako sada stvari stoje, blagonaklono na Srbiju i na otvaranje poglavlja gleda deset država - Francuska, Češka, Grčka, Kipar, Italija, Austrija, Mađarska, Poljska, Slovenija i Slovačka. Međutim, ostale, kojih je brojčano više ali i među kojima je Nemačka i Skandinavske zemlje ne daju zeleno svetlo.
Važnom sastanku naredne nedelje predhodio je i non pejper iz kog se može precizno zaključiti šta je to što evropski partneri očekuju ili žele da Srbija izmeni. Znatan broj zemalja članica ocenjuje da Srbija, uprkos nekim pomacima, nije dovoljno napredovala, pre svega u oblasti vladavine prava. U non pejperu koji je procureo u javnost navodi se da je u Srbiji i dalje prisutan pritisak na sudstvo i tužilaštvo, javno osporavanje međunarodnih presuda za ratne zločine. U dokumentu se navodi da vladini službenici i članovi parlamenta, nastavljaju redovno da javno komentarišu tekuće istrage ili sudske postupke, a što se u EU tumači kao pritisak na pravosudni sistem.
U izveštaju se naglašava i da Srbija nastavlja kontinuirano i javno da osporava presude Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, uključujući i slučajeve na najvišim nivoima. Upozorava se da Srbija mora potpuno da sarađuje da Međunarodnim mehanizmom za krivične sudove, potpuno prihvata i sprovodi njegove presude i odluke. Jednostavno, od Srbije se traži da izruči članove Srpske radikalne stranke Petra Jojića i Vjericu Radetu. Oni su optuženi za nepoštovanje suda.
Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji za predstojeći sastanak kaže da će biti na najvišem političkom nivou i da se na takvim sastancima “šalju poruke političkom vrhu”.
- Prvi put se održava u novom formatu. Do sada su sastanci bili kratki, iznesu se stavovi i prenesu poruke drugoj strani. Sada, sve je podignuto na viši politički nivo. Na dnevnom redu jesu politička pitanja i novina za sve nas je što nema otvaranja poglavlja - kaže Međak.
On dodaje da ne želi da spekuliše o mogućim temama, ali da će to svakako između ostalih biti pitanje vladavine prava i Kosovo.