Građani Hrvatske su birali svoje predstavnike u parlamentu, ali je sasvim jasno da mnogi od njih smatraju da hrvatske institucije i Vlada ne zaslužuju njihov glas, jer je prema preliminarnim rezultatima ukupna izlaznost na birališta bila negde oko 44 odsto.
Na hrvatskim izborima beleži se rekordno niska izlaznost, niža i u odnosu na izbore od pre četiri godine. Sasvim je sigurno da u Hrvatskoj na izbore nije izašla ni polovina građana koji su imali pravo glasa, a to sa sobom povlači pitanje, šta je sa demokratijom u Hrvatskoj? Imaju li legitimitet izbori koji beleže ovakvu nisku izlaznost, da li su ovo regularni i demokratski izbori, da li će volja građana biti adekvatno predstavljena?
Ne samo da je demokratija u Hrvatskoj sa ovakvom niskom izlaznošću pod znakom pitanja, već je sasvim normalno upitati se: Evropo, šta je sa tvojom demokratijom? Kako je moguće da u jednoj članici Evropske unije, građani nemaju poverenja u demokratiju i institucije? Jasan animozitet građani su pokazali svojim neizlaženjem na izbore, iskazavši da je veoma nizak stepen poverenja u hrvatski sistem i institucije.
Građani su odabrali da svoje nepoverenje iskažu ostankom kod kuće i neizlaskom na izbore, a dodatno tome svedoči i to što je lista "Aleksandar Vučić - Za našu decu" osvojila 300.000 glasova više nego sve partije u Hrvatskoj. Hrvati svoje glasove nisu dali hrvatskom sistemu, a ovih 44 odsto glasova veoma su upitni stub demokratičnosti i reprezentativnosti izborne volje jedne nacije.
Niska izlaznost i krah izbornog procesa u Hrvatskoj jasan je pokazatelj da je demokratija u Srbiji na mnogo višem nivou, nego što je to slučaj u ovoj članici Evropske unije. Iako su mnogi evroparlamentarci pokušali da umanje validnost izbora u Srbiji, a prednjačila je Tanja Fajon, podaci koji stižu iz Hrvatske pokazuju koliko demokratije ima unutar pojedinih članica EU, kao i šta građani stvarno misle o njihovim institucijama. Tanji Fajon i lideru bojkotaša Draganu Đilasu smetalo je srpskih 50 odsto izlaznosti, ali građani Srbije jasno su pokazali da ne sumnjaju u Srbiju, srpsku Vladu i zvanične institucije. Izlaznost od 44 odsto u Hrvatskoj alarm su da kod naših suseda demokratija nije jača strana i da je na delu nezadovoljstvo građana.
Dodatni dokaz neadekvatne demokratije i nepoverenja Hrvata u institucije i Vladu, jeste to što su sve političke stranke uzele učešće u izbornoj utakmici i nisu nijednog trenutka pozivale na bojkot. Stranke su se svim silama trudile da apeluju na građane da izađu na izbore, ali očigledno nepoverenje građana i nezadovoljstvo nivoom demokratičnosti u ovoj susedskoj zemlji bilo je mnogo snažnije od njihovih apela. U Srbiji su građani pokazali da je veoma velika svest o demokratiji, ali i da vlada visok stepen poverenja u institucionalizam i demokratiju, iako su mnogi pripadnici “bojkotaša” svim silama želeli da sprovedu “bojkot” u mnogo većem obimu nego što su to uspeli.
Scenario u Hrvatskoj umnogome podseća na lokalne izbore u Francuskoj, gde je zabeležena rekordno niska izlaznost na glasanje na izborima koji su jedni od najvažniji za građane Francuske. Izlaznost u drugom krugu izbora bila je rekordno mala - tek 40,5 odsto, a u prvom krugu 45,5 odsto, u poređenju sa 63,55 posto na lokalnim izborima 2014. godine.
Republika Hrvatska je danas postala druga zemlja Evropske unije u kojoj je manja izlaznost na izbore nego u Srbiji, što umnogome govori o poverenju građana u zvanične institucije u ovim zemljama, kao i o tome kakva je demokratija na delu.