Takozvani referendum je karikatura izbora, zakonski nevažeći, bez popisa birača, bez autorizovanih glasačkih kutija, neutralnih posmatrača i biračkih spiskova, piše Mario Vargas Ljosa za Nedeljnik.
Stigli KONAČNI rezultati referenduma: Više od 90 odsto Katalonaca glasalo ZA otcepljenje
Kako piše, takozvani referendum je karikatura izbora, zakonski nevažeći, bez popisa birača, bez autorizovanih glasačkih kutija, neutralnih posmatrača i biračkih spiskova, sa minimalnim procentom učesnika, i to onih koji su za otcepljenje, odnosno koji oličavaju patetičan monolog manjine slepe i gluve na racionalno stanje stvari, budući da, prema anketama, barem dve trećine Katalonaca priznaje da referendum nije pravno validan.
- Taj referendum će samo poslužiti da pothrani viktimizam, glavni sastojak svake nacionalističke ideologije, i da optuži špansku vladu da je narušila demokratiju sprečavajući katalonski narod da iskoristi svoje pravo da odluči o svojoj sudbini posredstvom najmirnijeg, civilizovanog demokratskog načina, a to je glasanje - navodi on.
Kako piše, čovek treba smireno da se zapita šta je dovelo Kataloniju, jedno od najkulturnijih i istinski kosmopolitskih područja Španije, da u grudima neguje tako rasprostranjenu, tako staromodnu, provincijsku i nepriličnu ideologiju kao što je nacionalizam. Kako je moguće da hiljade studenata i školaraca tog modernog društva - koje pripada najvelikodušnijem i najidealističkijem demokratskom pokretu našeg vremena, izgradnji Evrope, zamišljene upravo kao utvrđenje protiv nacionalizma, koji je istoriju preplavio krvlju i leševima - sada gaje političku iluziju i žele da se učaure u zatvoreno i zastarelo društvo, koje bi brutalno unazadilo i osiromašilo Kataloniju, jer bi izašlo iz evrozone i Evropske unije, a potom imalo dug i težak proces da im se vrati?
Tražili su NEZAVISNOST, a dobiće lisice na rukama: Katalonija na staklenim nogama
- Odgovor ne može biti onaj kojim se izgovaraju nacionalisti, da je razlog to što "Španija krade Kataloniju", jer upravo od pada Frankove diktature i tranzicije ka demokratiji taj region je progresivno sticao najveću ekonomsku, kulturnu i političku dobrobit u svojoj celokupnoj istoriji. Naravno, to možda nije dovoljno i možda su centralne vlasti zanemarile rnešavanje zahteva Katalonije; ali taj savršeno utanačen izgovor u zakonskim okvirima ne može da opravda težnju za jednostranim odsecanjem pet stotina godina zajedničke istorije i razdvajanjem od ostatka zajednice koja je na hiljadu načina prisutna u katalonskom društvu i istoriji - napisao je on.
On navodi da ništa ne može biti u većoj suprotnosti sa rasističkim i anahronističkim provincijalizmom nacionalizma od velike dvojezične kulturne tradicije u Kataloniji, sa njenim umetnicima, muzičarima, arhitektama, pesnicima, romanopiscima, pevačima, koji su gotovo uvek bili pripadnici avangarde, eksperimentišući sa novim formama i tehnikama, otvarajući se ka ostatku sveta, zdušno prihvatajući novine i pronoseći ih širom Španije.
Najveća BANKA u Kataloniji se SELI: Bankari počeli da BEŽE zbog mogućeg proglašenja nezavisnosti
- Kako jednog Gaudija, jednog Dalija ili Tapijesa dovesti u vezu sa jednim Pučdemonom i Žunkerasom? Kakve jedan Pla, Foš, Marse, Serat ili Serkas ima dodirne tačke sa Karme Forkadelj ili Adom Kolau? Toliki ponor postoji između toga što predstavljaju jedni i drugi da je veoma teško zamisliti neku liniju kulturnog ili ideološkog kontinuiteta koja bih ih spojila - pita se latinoamerički Nobelovac.