Taman kada se situacija oko rudnika litijuma u Srbiji smirila iz Evropske unije nam dolazi vest da će portugalska energetska kompanija Galp i švedski proizvođač baterija za električna vozila Nortvolt danas su najavili izgradnju "najveće fabrike za preradu litijuma u Evropi".
Vrednost ovih investicija se procenjuje na oko 700 miliona evra (789,6 miliona dolara), s obzirom da na tržištu raste potražnja za litijum-jonskim baterijama za pogon električnih vozila.
Zajedničko preduzeće u vlasništvu 50/50 ''Aurora'' upravljaće fabrikom koja će imati početni godišnji kapacitet proizvodnje do 35.000 tona litijum hidroksida, ključnog materijala za proizvođače litijum-jonskih baterija, saopštila je švedska kompanija u utorak.
Nortvolt, čiji je najveći akcionar Folksvagen (VOVG_p.DE), rekao je da će fabrika, koja se nalazi u Portugalu, biti najveća u Evropi i da će početi sa komercijalnim radom 2026. godine. Prema procenama ovom investicijom biće otvoreno čak 1.500 radnih mesta.
Međutim, za nas je mnogo bitnija informacija da je Evropska unija, zajedno sa mnogim drugim akterima sa Zapada, podržala proteste protiv rudnika litijuma u Srbiji (pod plaštom brige za prirodu) dok istovremeno koristi priliku da isti takav rudnik otvori na teritoriji jedne od svoje članica.
Treba li biti naivan i verovati da je Briselu više stalo do prirode u Srbiji nego na svojoj teritoriji? Ili se iza svega krilo nešto sasvim drugo?
Podsetimo, plan je bio da se projekat „Jadar“ za vađenje jadarita (litijuma) kod Loznice sprovede na održiv način, uz poštovanje svih mera zaštite životne sredine, što bi za rezultat imalo ogromnu ekonomsku korist za Srbiju. Međutim, ubrzo su pokrenuti protesti (koje je, iz neznanja, podržao i određeni broj građana, uplašen za ekologiju) koje su predvodile nekoliko nevladinih organizacija, a podržala i opozicijia.
Ubrzo se otkrilo da praktično sve NVO koje su bile uključene u proteste primaju donacije od raznih fondova sa zapada, a između ostalog i EU. Naravno, o kontaktima opozicije sa Zapadom ne treba trošiti previše reči jer je sada već svima jasno u čije ambasade opozicionari idu po svoje mišljenje.
Ipak, ono što je najvažnije jeste da polako izlazi na videlo da je EU dok je podržavala proteste u Srbiji zbog litijuma, istovremeno radila na tome da preuzme iste poslove i profit. Tako je u Srbiji ugušena investicija koja je mogla značajno da se odrazi na budžet naše zemlje, a u isto vreme pokušana i destabilizacija zemlje, koja na sreću nije dala rezultata.
Ovaj primer je, još jednom, pokazao da u međunarodnoj politici i ekonomiji ne postoje prijateljstva, nego samo borba za sopstvene interese. Suverenistička politika koju Srbija vodi poslednjih godina mnogo smeta nekima koji bi vrlo rado vratili vreme kada su oni odlučivali o svemu u našoj zemlji.
Na njihovu žalost prilike u svetu, pa i u našoj zemlji, nisu kao pre deset godina. Pretnje i ukori iz Brisela odavno ne daju rezultate, tako da im ostaje da organizuju podmukle akcije manipulacije, koje u Srbiji sprovode njihovi igrači. Srećom njihov uticaj je svakim danom sve manji i manji.