Dobrinjska ulica. Četvrti oktobar uveče. Blindirani džip koji je nekada koristio Zoran Uskoković zvani Skole, likvidiran je par meseci ranije. Ispred džipa stoje do zuba naoružani Dušan Spasojević zvani Šiptar i Ljubiša Buha zvani Čume.
Oko vozila je još nekoliko naoružanih ljudi. O tome šta su pričali postoji nekoliko verzija. Zoran Đinđić nikada nije previše govorio o tom susretu, dok je Legija imao prilično romansiranu verziju događaja, u kojoj je on ispao "neviđeno kul lik" koji razgovara sa Đinđićem u maniru: "batice, u ovom gradu, znači, ja sam glavni, i vi, znači, treba da slušate šta vam kažemo… budite mirni i sve će biti OK".
Sastanak se bez sumnje dogodio, ali je ostala nepoznanica ko ga je i zašto inicirao. Legija tvrdi da se susret desio manipulacijom koju su izveli vešti pripadnici tada zajedničkog surčinsko-zemunskog klana Spasojević i Čume, tako što su njemu rekli da Đinđić traži susret, dok su Đinđiću rekli da on želi da se susretnu.
Milorad Bracanović, tada oficir za bezbednost u JSO, svedoči da ga je Legija na Institutu za bezbednost četvrtog oktobra uveče obavestio da je tu jedan čovek i pitao ga: hoćeš doći da te upoznam s njim.
- To je bio Dušan Spasojević. Legija je rekao: "Ovo je čovek koga je poslao Đinđić da mi prenese da hoće da se vidi sa mnom". Izveo sam ga na hodnik, pitao u čemu je stvar. Imao je dilemu da li da ide ili ne. Ja sam mu rekao da o tome moramo da obavestimo šefa Službe. Međutim, on se nije javljao".
Presekao sam i rekao mu da ode da vidi šta Đinđić hoće. Seo je u džip sa Spasojevićem i otišli su da se vide sa Zoranom.
- Vozili su se tom istom Gepratovom i pričali na temu da li će Jedinica reagovati u rušenju vlasti petog oktobra. Obavestili smo šefa Radeta Markovića, on je bio ljut, s pravom je bio ljut, ali posle se smirio. Onda je Đinđić Legiju i mene pozvao u Skupštinu grada, pričali smo o učešću Jedinice, a posle toga otišli na večeru u FMP, koju je priredio Nebojša Čović. Večeri su prisustvovali Zoran Đinđić, Nebojša Čović, general Boško Buha, Legija i ja. Đinđić je insistirao na tome da odmah uhapsimo šefa Službe Radeta Markovića, što smo odbili. Rekli smo da načelnik Službe ne može tako da se hapsi, i oni više nisu na tome insistirali.
Đinđićevi saradnici iz tog vremena tvrde da taj događaj sam po sebi nije bio presudan za peti oktobar, ali da je svakako deo Službe državne bezbednosti pokušao na taj način da se učipi kod novih vlasti, odnosno da za svaki slučaj ima neki kontakt ako Milošević padne. To otprilike potvrđuje i Čeda Jovanović, koji kaže da se Đinđić i Legija nisu poznavali odranije, već da su se videli prvi put četvrtog oktobra uveče.
- Seli su u kola. Legija je pitao: 'Hoćete li da napadnete kasarne, policiju, ulazi li sutra NATO'. Zoran mu je rekao da se smiri i da je naša jedina namera da uzmemo vlast koju smo na izborima dobili.
Šta su tačno razgovarali, znaju njih dvojica. Da li je postignut neki dogovor, opet znaju samo oni. Ipak, zanimljivo je šta je, navodno, Zoranu Đinđiću rekla supruga kada je podelio s njom da će se susresti s Legijom.
Rekao joj je da komandant JSO želi da se sretne s njim uoči petog oktobra. Pitao ju je da li da ide. Bojao se da ga ne ubije pre sastanka. Odgovorila mu je da će ga svakako ubiti, čak i ako ne ode.