Pet porodica sa Kosova i Metohije, koje su nakon progona iz zavičaja 1999. godine život nastavile u Velikoj Plani, ovaj oktobar pamtiće kao mesec u kojem su, posle sedamnaest godina podstanarskog života, ponovo dobile svoj krov nad glavom.
Sredstvima koja su dobijena od Komesarijata za izbeglice, njima su kupljene kuće sa okućnicom, pa će sada mnogo lakše da nose težak teret izbeglištva u sopstvenoj zemlji.
Manastir Koporin kod Velike Plane: Narod Pomoravlja i Šumadije danas pohrlio svojoj svetinji!
Zahvaljujući niskim cenama nekretnina ali i plemenitosti dosadašnjih vlasnika, kuće su kupljene za 6.650.000 dinara.
-Opština, koja je bila nosilac ovog projekta, u kupovini kuća i okućnica je učestvovala sa pet odsto sredstava.Svaka porodica će dobiti i po 180.000 dinara pomoći za kupovinu građevinskog materijala – kaže Olivera Kotorčević, načelnik opštinske uprave za društvene delatnosti.
Slaviša Mitić je u Planu došao iz Đakovice. Ima suprugu i troje maloletne dece. On radi u kompaniji „100 posto“, a supruga prima „kosovski dodatak“ od 8.500 dinara.
-Kupili smo kuću u Velikom Orašju. Kuća je sasvim u redu, a posebno nam je važno što ima veliku okućnicu. Da imamo gde posaditi baštu i da deca mogu da se igraju – kaže Slaviša.
Miroslav Gašić iz Kline je sa suprugom i dvoje dece živeo kod brata.
-Supruga je bez posla, a ja se nekako snalazim, radim privatne poslove. Sad će nam biti lakše, posle skoro dve decenije zanoćićemo u svojoj kući.
Milan Ribać iz Kline živi u Velikom Orašju, zajedno sa roditeljima, braćom i njihovim porodicama. Zahvaljujući ovom projektu Komesarijata za izbeglice i opštini sada će se, sa suprugom i dvoje dece, preseliti u komšiluk, u svoju kuću.
-Kuća od 85 kvadrata, sa 35 ari placa, plaćena je samo 9.500 evra, ali za mene to što znam da će mi deca imati svoje parče zemlje i odrastati u našoj kući nema cenu – ističe Milan.
Sa suprugom i sinom Ranko Bursać je bio podstanar kod svog šuraka.
-Kuća se nalazi u gradu, kod OŠ „Nadežda Petrović“. Ima 60 kvadrata, treba je popravljati, ali presrećan sam. Da mi je još da mi sin, koji je završio pravni fakultet, nađe posao, pa da i mi počnemo normalno da živimo. Sedamnaest godina zlopaćenja je previše. Supruga i ja dobijamo po 8.500 dinara pomoći, a kad ima posla radim kod ljudi. Da preživimo - rekao je.