Ministarstvo pravde saospstilo je danas da nijedan dinar nije potrošilo iz svog budžeta za izradu Nacrta zakona o zaštiti podataka o ličnosti, već da su sva sredstva obezbeđena su iz međunarodnih projekata koji pružaju podršku sprovođenju Akcionog plana za Poglavlje 23.
Pročitajte i:
Povodom informacije Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u vezi sa trošenjem sredstava za izradu Nacrta pomenutog zakona, Ministarstvo u saopštenju precizira da su sredstva obebeđena iz projekata MDTF Svetske Banke, Plac projekat IPA 2011, Projekat međunarodna saradnja u krivičnom pravosuđu: Javnotužilačka mreža zapadnog Balkana - GIZ.
Poverenik je ranije danas objavio na svom sajtu da je doneo rešenje kojim je naložio Ministarstvu pravde da tražiocu informacija SHARE Fondaciji iz Beograda u roku od tri dana dostavi informacije o utrošku 71.136 evra namenjenih za izradu novog Zakona o zaštiti podataka o licnosti, kao i druge tražene informacije.
Ministarstvo pravde u svom saopštenju ukazuje da Akcioni plan za Poglavlje 23 predviđa donošenje novog zakona u oblasti zaštite podataka, kao i da sve aktivnosti predviđene tim planom kao svoj sastavni deo sadrže i budžetsku komponentu, koja predstavlja projektovana, planirana, ali ne i stvarno utrošena, materijalna sredstva za izradu ili implementaciju zakona.
Ta sredstva odražavaju projektovane troškove, koji mogu nastati prilikom izrade ili sprovođena zakona, ali ne i stvarno nastale troškove, ukazalo je Ministarstvo pravde.
Prilikom projektovanja budžeta za izradu navedenog nacrta u obzir su uzete plate državnih službenika koji će raditi na nacrtu, okviran broj dana njihovog angažovanja, zatim plate narodnih poslanika i okviran broj dana njihovog angažovanja prilikom skupštinske rasprave, okvirni troškovi izrade određenih analiza za potrebe rada radne grupe, itd.
Dakle, budžet predstavlja sve moguće troškove koji mogu nastati, ali ne i stvarno nastale.
Jer, na primer, državni službenici koji rade na izradi nacrta zakona ili narodni poslanici, su već plaćeni kroz svoje redovne plate, koje samo ulaze u obračun planiranih troškova za navedeni zakon.
Ministar Đorđević sa ambasadorom Irana: Srbija otvorena za strana ulaganja
Ovakav način obračuna planiranih troškova izrađen je na osnovu Standardne metodologije jediničnih troškova za okvirnu procenu finansijskih sredstava, koju je Srbije usvojila po preporuci Evropske komisije, ističe se u saopštenju.
Nacrt zakona o zaštiti podataka o ličnosti izradila je radna grupa Ministarstva pravde sačinjena od predstavnika relevantnih instituticija (Ministarstva unutrašnih poslova, Bezbednosno-informative agencije, Mnistarstva pravde, Ministarstva odbrane itd.), a podršku u izradi teksta nacrta zakona dao je i pravni ekspert Saveta Evrope Grejem Saton.
Zadatak radne grupe je bio da izradi nacrt novog zakona u skladu sa evropskim standardima, rukovodeći se novousvojenim direktivima EU, ali uzimajući u obzir i model zakona koji je izradio Poverenik za informacije od javnog značaja.
Ministarstvo smatra da bi javnost trebalo da bude informisana i o načinu finansiranja Poverenikovih modela zakona i da li su tom prilikom trošena dodatna budžetska sredstva, imajući u vidu činjenicu da institucija Poverenika nije ovlašćeni predlagač tog zakona, te da njegovi zaposleni ne mogu raditi na izradi modela zakona tokom regularnog radnog vremena.
Takođe, ukoliko je izrada podržana sa neke druge strane, čija je to podrška, u kom iznosu i da li su prilikom izrade modela bila angažovana dodatna lica van institucije Poverenika.
Budući da Poverenik smatra da je Nacrt teksta koji je izradila radna grupa ministarstva ispod elementarno prihvatljivog nivoa i praktično neprimenjiv, iako je u njegovom pisanju direktno učestvovao pravni ekspert Saveta Evrope Grejem pored pravnih eksperata iz Srbije, od velike je važnosti da stručna i opšta javnost budu upoznate sa pravnim timom eksperata Povrenika.
Nacrt zakona objavljen je 1. decembra 2017. godine čime je ujedno otvorena i javna rasprava, koja je trajala do 15. januara 2018.
Brnabić sa Zigmar Gabrijelom: Punopravno članstvo u Evropskoj uniji strateški cilj Srbije
Unapređeni tekst zakona prosleđen je Evropskoj komisiji na ekspertizu, koju će ministarstvo objaviti i na svojoj internet prezentaciji zajedno sa obrazloženjem koji su to predlozi i sugestije prihvaćeni i zašto, kao i oni koje nisu i iz kog razloga.
Ministarstvo je ukazalo da je jedan od ciljeva izrade novog zakona bio usaglašavanje postojećih zakonskih rešenja sa nedavno usvojenim diretkivama EU, koje na snagu stupaju u maju 2018. godine.
Uzimajući u obzir tu činjenicu da usvajanje i početak primene novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti u Srbiji prati vremenske okvire EU, ne možemo da govorimo o kašnjenju u donošenju ovog zakonskog rešenja.