Da je život najdivnije čudo potvrđuje desetogodišnja ljubav između Aleksandre Lukić i Nemanje Đurovića. Oni su rođeni istog dana - 31. jula 1984. godine u GAK "Višegradska". Tamo su zajedno proveli nekoliko dana u inkubatoru, a onda se razdvojili kao bi porasli, da bi ih život ponovo spojio pre deset godina. Nemanja je rođen u 11.30 časova, a Aleksandra u 18.15. Zbog male težine završili su u inkubatoru!
RZMZ izdao UPOZORENJE za Srbiju: Narednih dana osetni dan temeprature i SNEG
Jeziva scena u Valjevu: 20 SVEŽIH LEŠEVA pronađeno na obali reke
Iako ih je sudbina navela na različite strane, ponovo su se videli 1. decembra 2007. godine. Nemanja je tada bio drug dečka Aleksandrine drugarice.
- Nas dve smo bile zajedno kod mene u stanu na Miljakovcu, a njih dvojica na Medakoviću. Želele smo da iznenadimo dečka moje drugarice i banemo tamo. Sav novac dale smo na taksi. Na prvi pogled, Nemanja mi se nije dopao. Još nisam znala da je on beba koja je bila sa mnom u inkubatoru. Mnogo se zezao, delovao je neozbiljno. Mislila sam: "Šta je ovo? Kakav je ovo dečko?" Otišla sam bez pomisli da mu se ikada više javim - priča Aleksandra.
Prema njenim rečima, ipak joj je dečko njene drugarice dao broj telefona.
- Počela sam da mu šaljem poruke. Nije znao ko je u pitanju, jer sam se potpisivala kao Marija. To dopisivanje mi nije značilo ništa. Čista zabava! Pisala sam mu da sam ga gledala na utakmici, pošto trenira vaterpolo, i da mi se svideo. On je odgovarao. A onda mu je drug rekao da sam to ja. On me je odmah pozvao da se vidimo. Pristala sam i već 9. decembra smo izašli navodi Aleksandra u dahu.
Kaže, pamti sve detalje.
- Došao je u košulji. Obrijan i lep! Bili smo u Knezu, a onda smo otišli na Kalemegdan. Prvo smo pitali jedno drugo za horoskopski znak. "Lav!" - kažem ja. On govori isto. Vidimo lične karte, saznajemo da smo rođeni istog dana. Sviđa mi se. "Ovo mi se u životu nije desilo" - kažem mu. To veče počeli smo da se zabavljamo - seća se sagovornica koja dodaje da su prvi meseci veze bili predivni, ali da nije očekivala da će sve to potrajati deset godina.
- U tom periodu, ne znam čak ni kako ni zašto, počeli smo da pričamo kako se ko od nas rodio. Reč po reč došli smo do toga da smo zajedno bili u inkubatoru. Istog dana stavljeni smo tamo, u istom porodilištu. Neverovatno! Majke se nisu ni sećale jedna druge iz tog perioda. Porodicama je naša priča takođe bila neverovatna - priča Aleksandra i dodaje da njihova veza liči na sve ostale.
- Živimo svoje živote, volimo se. Sudbina nas je spojila, ali me to ne plaši. On je mirniji, a ja žustra. Iako je život nepredvidiv, sigurna sam da želim da ga provedem sa svojim drugom iz inkubatora.