Brisel i Vašington treba jasno da stave do znanja kosovskim Albancima da je pozicija Srbije u vezi sa priznavanjem nelegalno proglašene nezavisnosti Kosova nepokolebljiva: takvo rešenje, što se tiče naše strane, ne može biti deo sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
Ovu jasnu i otvorenu poruku predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kako se saznaje, preneo je u sredu uveče specijalnom predstavniku EU za dijalog Miroslavu Lajčaku, na sastanku u Beogradu.
Tokom višečasovnih razgovora, najpre na zvaničnom susretu, a potom i na radnoj večeri, šef srpske države ukazao je da nema više igre, da je Srbija spremna za nastavak dijaloga, ali ne i na nametnuta rešenja po kojima bi jedna strana dobila sve, a druga sve izgubila, kao i da insistira da se svi prethodno postignuti sporazumi i sprovedu.
Ova platforma o pozicijama Srbije sigurno nije bila prijatna "muzika" za Lajčakove uši, smatraju sagovornici ali veruju da će i u Briselu i Vašingtonu, ipak, biti sluha i mudrosti da se uvaže poruke koje će iz Beograda poneti specijalni izaslanik EU.
Kakve će biti reakcije zapadnih centara moći posle Lajčakove turneje po regionu ubrzo će se znati: ili će alabanski lideri, osokoljeni podrškom pre svega iz SAD, nastaviti papagajsku pesmu o "međusobnom priznavanju" ili će se konačno ponovo sesti za briselski sto i nastaviti razgovori.
Sagovornici smatraju da će teme, kada do nastavka pregovora dođe, biti više tehničke, o imovini, nestalima, ekonomiji, a da će se razgovori o statusnim pitanjima prolongirati na duži period.
Srđan Graovac, analitičar iz Centra za društevnu stabilnost, kaže da nema dileme da će se Srbija u narednom periodu suočiti sa snažnim pritiscima. On očekuje da će kandidat za premijera u Prištini, lider "Samoopredeljenja" Aljbin Kurti, za koga smatra da je suštinski čovek po meri i EU i SAD, nastaviti da govori da jedino što je Prištini od Beograda potrebno - jeste stolica u UN:
- Međutim, odnosi snaga u svetu više nisu takvi da SAD ultimativno mogu da zahtevaju i očekuju da Srbija ispuni sve njihove zahteve, uključujući i taj da prizna Kosovo. Mislim da je i Lajčak i te kako svestan da će, ako sada krene sa pričom oko rešavanja konačnog statusa, dijalog opet biti u ćorsokaku. Čak i ako u Vašingtonu budu škrgutali zubima na to što se ne rešava status Kosova, mislim da suštinski neće to sabotirati. Ono čega možda pojedinci u američkoj administraciji u ovom trenutku nisu svesni, ali će i te kako to postati, to je da pozicija Srbije ne zavisi isključivo od volje EU i SAD. Svaki dogovor koji naprave Beograd i Priština mora da aminuje i Savet bezbednosti UN, gde su i Rusija i Kina.
Po mišljenju diplomate Zorana Milivojevića, Lajčak u Beograd nije doneo ništa novo, ali je iz srpske prestonice otišao sa jasno definisanim stavovima o pozicijama Srbije - priznavanje Kosova ne može biti kompromis:
- Ako zapadni centri moći zaista žele mir i stabilnost na ovim prostorima i stavljanje tačke na otvorena pitanja, uključujući kosovsko, onda moraju da uvaže da su se okolnosti promenile, da se bez Srbije i zaštite njenih interesa to ne može rešiti. Moraju da uvaže da je Kosovo kao nezavisna država promašeni projekat koji se nije potvrdio i da se bez kompromisnog rešenja, uz uvažavanje interesa svih, taj posao ne može završiti. Niti je Srbija ista ona koja je nekada bila, niti se pritiscima i ucenama, nametanjem rešenja, može nešto postići. To može samo da vodi u nove sukobe i probleme na ovim prostorima, koji će se preliti na celu Evropu.
Kurti je i u četvrtak nastavio sa provokacijama i pretnjama stvaranjem "velike Albanije", pa je tako tokom posete Albaniji izjavio da bi uz političku volju mogao da se raspiše referendum o ujedinjenju Albanije i Kosova. Sa Lajčakom je u četvrtak razgovarala i premijerka Ana Brnabić, a "balkansku turneju", specijalni izaslanik nastavlja posetom Podgorici.
Najveći deo Briselskog sporazuma, a to je formiranje Zajednice srpskih opština, nije realizovan ni posle 2.876 dana. Priština tako skoro osam godina bez kazne ignoriše ovaj dokument, odnosno ne ispunjava obaveze koje je preuzela, dok je srpska strana implementirala sve dogovore. Garant tog sporazuma, koji je parafiran u aprilu 2013. je EU, a Lajčak je u Beogradu poručio da će Brisel insistirati da se sve dogovoreno i ispuni.
Pozicije Srbije u četvrtak je u Berlinu branio i srpski šef diplomatije Nikola Selaković, koji se sastao sa nemačkim kolegom Hajkom Masom i Janom Hekerom, savetnikom kancelarke Angele Merkel. Za Berlin je nezavisnost Kosova završeno pitanje, što je u potpunosti usaglašeno i sa pozicijama nove američke administracije, koja ne krije da je za nju cilj dijaloga Beograda i Prištine sporazum o međusobnom priznavanju.
Mas je potvrdio da će se na rešavanju kosovskog pitanja raditi uz podršku nove američke vlade i poručio da je stav Berlina jasan i da je protiv bilo kakvog razgovora o promeni granica.
- Očekujemo da će nova vlada u Prištini da se intenzivno pozabavi pitanjima koja moraju biti rešena - poručio je Mas na pitanje da prokomentariše Kurtijeve izjave da mu dijalog sa Beogradom nije prioritet.
Selaković je ponovio da je Srbija spremna na razgovore i postizanje kompromisa koji ne podrazumeva da jedna strana dobije sve, a druga ništa.