Nemačka je 1. jula, prvi put posle 13 godina zvanično počela predsedavanje Evropskoj uniji. "Dirigentsku palicu" preuzeli su od Hrvatske i u narednih šest meseci Angela Merkel će, kao i pre nešto više od deceniju, biti na njenom čelu.
Predsedavanje jedne od najmoćnijih evropskih država dolazi čini se u veoma teškom trenutku za ceo stari kontinent. Izazova je pregršt - pandemija korona virusa, Bregzit, sprečavanje ekonomskog posrtanja EU, socijalni oporavak, a očekivanja od Nemačke nikada veća.
A šta Srbija može da očekuje? U kakvoj će se poziciji naša zemlja naći? Hoćemo li biti pred očima Nemačke, koju imenujemo za jednog od najvećih saveznika kada je evropski put u pitanju, ili će se i ovo predsedavanje po našu zemlju završiti nepovoljno?
U prethodnih pola godine, kada je na čelu EU bila Hrvatska, Srbija prvi put od početka pregovora o članstvu nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje, a jedna od zemalja koja otvaranju poglavlja nije dala podršku je upravo Nemačka.
Ovoga puta najavljuju da će deo prioriteta njhovog predsedavanja biti i Zapadni Balkan, pitanje proširenja, ali i rešavanje kosovskog problema i nastavk dijaloga Beograda i Prištine.
Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović navodi da iako je politika proširenja sada manje vidljiva, ona nije nestala, te da je sigurna da će tokom Nemačkog predsedavanja biti jedan od prioriteta.
Pitanja kojima će se Unija baviti tokom nemačkog predsedavanja, ne tiču se samo ekonomskog oporavka zbog krize izazvane pandemijom virusa korona, kaže Joksimović i dodaje da se tiču konsolidacije i kohezije koja je neophodna kako bi EU postala otpornija u budućnosti, a samim tim i funkcionalnija i za zemlje kandidate.
- Sa svim pitanjima koja ima sama EU, proširenje nije vidljivo kako je bilo. Međutim, verujem da će Nemačka u takozvanoj trojci - onaj koji predsedava i dva buduća predsedavajuća, u ovom slučaju Nemačka, Portugalija i Slovenija, sigurna sam da će zadržati proširenje visoko na agendi - rekla je Joksimovićeva.
Navodeći da su velika očekivanja od Nemačke, Joksimović kaže da su veliki i kapaciteti Nemačke i to i ekonomski i politički što je, smatra i za nas veoma važno.
- Nemačka je jedan značajan partner Srbiji i moram da vam kažem sa aspekta evropskih integracija, znam da mnogi građani misle da je Nemačka ta koja nas koči, ali Nemačka je otvoren partner, vrlo cenim njihovo postavljanje jer tačno znam šta je to što može da se očekuje i znam da kada se dogovorite nešto da će biti i realizovano - pojašnjava Joksimović.
Dodaje da Srbija ima stalnu i otvorenu komunikaciju sa Nemačkom, jer Nemačka mnogo investira u Srbiji, a i najveći je bilateralni donator.
- Očekujem da taj naredni šestomesečni period će rezultirati napretkom Srbije na evropskom putu i objektivnim sagledavanjem mogućnosti kako da i Srbija bude deo tog ekonomskog oporavka. Mislim da smo već dosta na tome radili, a čini mi se da ćemo raditi i više, što je za građane i najvažnije - naglašava.
Predsednica Evropskog pokreta u Srbiji (EPUS), Jelica Minić kaže da će se u toku nemačkog predsedavanja Srbija nalaziti u "paketu" sa ostalim zemljama Zapadnog Balkana.
- Tu je ipak napravljen ozbiljan pomak, kako nakon usvajanja nove metodologije u februaru i otvaranja pregovora sa Severnom Makedonijom i Crnom Gorom i paketa pomoći koji je namenjen regionu, novi paket pomoći možemo da očekujemo na jesen. To su sve budući elementi odnosa Srbije sa EU - kaže Minić.
Kada je u pitanju period od šest meseci koji je iza nas predsednica EPUSA-a kaže da je Srbija "tu najgore prošla", u smislu da nikakav pomak nije napravljen, ali da ipak ne možemo kriviti EU i Nemačku, jer je ocena da Srbija nije pokazala dovoljno angažovanje u samom predpristupnom procesu.
- Mislim da će predsedavanje Nemačke imati uticaja na predpristupne pregovore. Srbija će morati mnogo energičnije da se posveti tome, a pregovarački tim je veoma oslabljen. Sa druge strane, predsednik Vučić je tokom posete Briselu izrazio očekivanja da bi Srbija mogla da bude spremna za pristupanje EU 2026. godine. Međutim, to sve podrazumeva jedan ozbiljan tempo priprema. Nemačka tu neće predstavljati kočnicu - navodi.
Ali je, kaže, Nemačka u program svog predsedavanja stavila fokus na vladavinu prava i podnosiće se godišnji izveštaji na ovu temu.
- U narednih pola godine radiće se na tome da se osnovne vrednosti na kojima počiva EU reafirmišu, da se smisao postojanja unije ponovo artikuliše. To će značiti i zahtevniji odnos prema zemljama Zapadnog Balkana, znači i prema Srbiji - kaže Jelica Minić.
U fokus predsedavanja Nemačka je stavila i klimatske promene, a Srbiju bi, kao velikog zagađivača, to moglo da pogodi.
- Nekoliko termoelektrana na Zapadnom Blakanu truje životnu sredinu isto koliko i 200 elektrana u čitavoj EU. Mi smo jedan od najvećih zagađivača, a to će biti jedna od centralnih tema i to će nas sigurno pogoditi - dodaje ona.
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik ocenjuje da je tokom prethodnih meseci došlo do nove dinamike u procesu proširenja EU na Zapadni Balkan i očekuje da će Berlin tokom svog predsedavanja Savetom EU održati tu dinamiku.
Nakon upostavljanja konsenzusa oko proširenja, Bilčik kaže da očekuje nastavak rada na primeni nove metodologije i fokus na pregovorima sa zemljma kandidatima o napretku u oblasti reformi.
- Važno je da se nova Vlada u Srbiji i novi srpski Parlament fokusiraju na fundamentalne reforme koje su potrebne za napredak u pristupnim pregovorima - poručio je Bilčik.
Nastavak pregovora Beograda i Prištine i rešavanje pitanja Kosova takođe je jedan od tema koja će biti ključna kada us pregovori sa EU u pitanju.
Minićeva kaže da će se dijalogu Beograda i Prištine, koji je trebalo da doživi sprekakularnu fazu u Vašingtonu krajem jula, sada posvetiti dodatna pažnja EU.
- To je pažnju političkih struktura u Srbiji fokusiralo više ka SAD nego ka EU, ali je ona istovremeno krenula sa pripremama pregovora u kojima bi EU bila dominantan posrednik - kaže Jelica Minić.
Kada su u pitanju očekivanja od nemačkog predsedavanja u vezi Kosova i Metohije, ministarka Joksimović kaže da postoje očekivanja da se dijalog Beograda i Prištine nastavi i da se na neki način ubrza postizanje nekog rešenja.
Ističe da nema veštačkog ubrzavanja i podseća da što se tiče evropskih integracija u našem pregovaračkom procesu je jasno naznačeno da sveobuhvatan sporazum o normalizaciji odnosa bi trebalo da bude postignut pre punopravnog članstva u EU.
- Ne postoje rokovi, ali u interesu je i našem i čini mi se i EU da se stabilizuje ovaj prostor dodatno, a jedno od pitanja izazovnih za bezbednost jeste pokušaj nalaženja održivog rešenja za KiM - navodi Joksimovićeva.