Primena Zakona o informacionoj bezbednosti počinje 1. decembra, a ustanove i preduzeća, koje obavljaju delatnosti od posebnog značaja, imaju rok od tri meseca da svoje sisteme prilagode pravilima propisanim zakonom i podzakonskim aktima.
Za nepoštovanje propisa predviđene su kazne i do dva miliona dinara, koje će se primenjivati od 1. marta.
U oblasti informacione bezbednosti posebna pažnja posvećuje se kritičnoj infrastrukturi, gde spadaju - saobraćaj, energetika, komunikacije, nuklearni objekti, finansijske institucije, zdravstvena zaštita i druge.
Povodom početka primene Zakona o informacionoj bezbednosti, u Startit centru u Beogradu održan je panel na kojem su učestvovali predstavnici internet zajednice, privatnog sektora i državnih institucija.
Na skupu se govorilo o važnosti ovog zakona, kao i podzakonskih akata, budući da informaciona bezbednost može biti ugrožena u svakom segmentu društva. Takođe je naglašeno da je potrebno raditi i na podizanju svesti o značaju informacione bezbednosti, kako bi građani i sami mogli da štite svoje podatke.
KUBUROVIĆ: Svrha zakona je sprečiti nasilje, ali prevashodno pomoći žrtvi!
Kao primer neopreznosti i neodgovornosti, pomoćnik ministra za informaciono društvo Sava Savić naveo je prijemno odeljenje u domovima zdravlja gde se neretko dešava da ispred računara stoji ceduljica sa upisanom šifrom i korisničkim nalogom.
- Na taj način je vrlo lako doći do podataka o pacijentima i zlouoptrebiti ih - kaže Savić.
Zbog takvih situacija, Zakonom koji 1. decembra stupa na snagu predviđene su odgovornosti i kazne, a za inspekcijski nadzor zaduženo je Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija.
Stoga, ustanove i preduzeća, koje obavljaju delatnosti od posebnog značaja, imaju tri meseca da donesu interni akt o bezbednosti, kojim će na adekvatan način urediti upravljanje njihovim informaciono-komunikacionim sistemima.
Tu se pre svega misli na zaštitu objekata i prostorija u kojima se obrađuju podaci, klasifikovanje podataka, obezbeđivanje softvera i operativnih sistema, itd.