Grupa bivših obaveštajnih oficira nekadašnje Vojske Jugoslavije podneće predlog Ministarstvu odbrane da se deklasifikuju obaveštajni podaci poslati vojnim i državnim organima iz jugoslovenskih agentura u svetu devedesetih.
Sa njih je potrebno samo skloniti imena "informatora" zarad bezbednosti tih ljudi. Tako bismo dobili najbolju građu za pisanje i razumevanje bliske istorije, da bolje spoznamo šta nam se dogodilo i ko je kriv za naše stradanje.
Ovako govori general Jovan Milanović, nekadašnji obaveštajac Vojske Jugoslavije i ponavlja da SRJ nije nikog nikada napala, pa ni 1999.
- SRJ i Srbija tih godina bile su bez izbora - slaže se general Milanović sa rečima predsednika Vučića na prošlonedeljnoj komemoraciji povodom godišnjice NATO agresije.
Milanović tvrdi da u državnim arhivama postoje hiljade obaveštajnih dokumenata iz perioda razbijanja Jugoslavije, a naročito iz 1995. i 1999, koja bi na tadašnja dešavanja bacila novo svetlo.
- Među poslatim izveštajima iz Brisela bili su oni o pripremama za prvo veliko bombardovanje položaja RS, koje je imalo karakter odmazde. Odluka je doneta 24. maja 1995. i izdata da bombardovanje počne u toku noći 24. na 25. Vojno i državno rukovodstvo iz RS primilo je informaciju istog dana. Mere i odluke koje je te noći donelo rukovodstvo RS primorali su NATO da povuče izdatu komandu Južnom krilu NATO o početku agresije - kaže general Milanović.
Milanović otkriva "veliku montažu" zločina nad civilnim stanovništvom u Sarajevu, čiji scenario je kasnije primenjen u Račku.
- Kolega iz NATO koji je imao uvid u dokumenta američke vojske o Markalama preneo mi je dokaze da je ta akcija uvežbavana na američkom poligonu kraj grada Aleksandrija uz učešće oficira Armije BiH. Tamo su napravili kopiju sarajevske pijace i imali "generalne probe" tragedije pre februara 1994 - kaže general Milanović.
Slaže se ovaj bavši obaveštajac da je vrhunac njegovog profesionalnog rada bio kada je 1. oktobra 1998. poslao izveštaj iz Brisela sa Binelovim podacima o NATO ciljevima na našoj teritoriji. Dodaje da su, uz francuskog majora, bile još desetine "Binela" iz svih struktura NATO, EU, evropskog vojnog krila, koji su dostavljali podatke o predstojećoj agresiji na Jugoslaviju.
Odluka da se izvrši NATO udar na SRJ, podseća naš sagovornik, doneta je još u maju 1998. na samitu Alijanse u Lisabonu uz, kako kaže, "uzdržano protivljenje Grčke, Španije, Portugalije, Francuske, Italije...". Ministarstva spoljnih poslova zemalja NATO, kaže, dobila su zadatak da medijski pokažu svetu neophodnost sprovođenja ove varvarske odluke, dok su ministri odbrana, kao sledeća karika u sistemu odlučivanja, imali zadatak da razrade tok akcije.
U avgustu 1988. planovi su bili gotovi, a u septembru "opruga agresije" je bila oslobođena.
- Već 3. septembra na sastanku, na koji su pozvane i članice Partnerstva za mir, Amerikanci su prikazali šemu tzv. humanitarne katastrofe na KiM. Na sastanku su tvrdili da se oslanjaju na snimke svojih špijunskih aviona i satelita koji pokazuju da se neprestano vrše zlodela nad izbeglicama koje se vraćaju kući iz šuma. Tvrdili su da je uništeno više od 26.000 albanskih kuća, pretežno u Metohiji, a da je razoreno 640 albanskih sela.
Da je na KiM u toku "rat protiv civila", što je bio eufemizam za genocid, prema rečima generala Milanovića, u Briselu su 21. septembra promovisali Nemci. Prema njihovom mišljenju, ubijanja i silovanja su bila masovna. Dva dana kasnije, 23. septembra, NATO je aktivirao "AktVarn" - prvi od trostepenog neopozivog mehanizma za otpočinjanje agresije na suverenu zemlju.
- Veza iz Brisela prenela mi je 23. marta 1999. kroz šifru "Obuci sutra čizme" kad tačno počinje agresija.
General navodi kako mnogi misle, pa čak i neki političari koji su bili učesnici, da je Rambuje bio prilika da se rat zaustavi. Taj sastanak, međutim, nikad nije imao zadatak da spreči NATO već samo da medijski dobije podršku za agresiju.
General Milanović navodi da je njegova obaveštajna mreža "bila u funkciji" i tokom aprila meseca, sve dok, kako kaže, Klark i Bler, uz saglasnost Solane i Klintona, nisu izmestili sistem odlučivanja u London. Tako su kaže on, obmanuli sve članice NATO "jer je konsenzus o početku agresije bio odobren u uništenju 25 ciljeva i to u trajanju od 96 sati jer se mislilo da će nakon toga SRJ kapitulirati". Međutim, faza "Apokalipsa" počela je, praktično odmah nakon štu su prve bombe pale na našu zemlju - 25. marta.