Zakon o transfuzijskoj medicini, čija puna primena počinje od 1. januara 2019. godine, dok se ove godine ustrojava, prilično centralizuje celu oblat transfuzije i davalaštva, ali nadležni tvrde da ne postoji bojazan da bolnice u unutrašnjosti Srbije ostanu bez krvi.
Pročitajte i:
Naime, potpredsednik Crvenog krsta Srbije dr Milutin Mihailović objašnjava da novi zakon definiše dva nivoa transfuzije. Prvi su ovlašćene službe za transfuziju koje će se baviti uzimanjem i obradom krvi i to će biti zavodi u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, te Institut za transfuziju u Beogradu.
Drugi nivo su opšte bolnice koje će postati banke krvi za lečenje pacijenata.
- Ovlašćene službe za uzimanje i obradu krvi dobiće najsavremeniju opremu i PSR sistem za testiranje krvi- jednostavno reč je o opremi koju je moguće obezbediti za četiri najveća centra, a ne za 47 pojedinačnih bolničkih službi za transfuziju koje prosečno imaju 4.000 jedinica krvi, jer ovde govorimo o obradi i kontroli 250.000 jedinica koliko Srbija ima – kaže dr Mihailović.
Zakon, kako kaže, predviđa da do 1. oktobra svaka bolnica Ministarstvu zdravlja i Institutu za transfuziju u Beogradu dostavi svoje godišnje potrebe u krvnim derivatima, a na osnovu čega će se praviti plan rasporeda .
PSR testiranje će se raditi isključivo u Institutu i to, kako kaže, obezbeđuje da u svaki grad stigne potrebna količina najbezbednije moguće krvi.
- Ovo nije izmišljen model, transfuzija na ovaj način, sem razvijenog sveta, funkcioniše i u zemljama okruženja kao što su Slovenija, Hrvatska, makedonija, pa čak i Republika Srpska. Apsolutno bezbedne krvi nema, a to svedoči i nedavni „fenomen prozora“ i prenos HIV-a putem transfuzije u Vojvodini. Ovaj model, međutim, te rizike smanjuje na najmanju moguću meru - objašnjava sagovornik.
Davalaštvo krvi, kako dodaje, takođe će od sada biti kontrolisano i moguće samo u organizovanim akcijama u saradnji sa Crvenim krstom, po striktno utvrđenm kalendaru. To u praksi znači da davaoci pojedinci više neće sami dolaziti u bolnice, niti će biti akcija prikupljanja krvi u firmama i ustanovama, već će ovlašćene službe iz Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca, svaka na svojoj regionalnoj teritoriji, sprovoditi te kampanje prethodno obaveštavajući davaoce kada se i gde akcija održava.
- Svuda u svetu davalaštvo funkcioniše na osnovu planskog prikupljanja. Kod nas, u Vojvodini na primer, imamo višak, a na jugu Srbije manjak davalaca. Na ovaj način formiramo grupu sigurnih davalaca. Centralizuje se samo prijem, ali ne i distribucija krvi do svih bolnica u Srbiji – zaključuje potpredsednik Crvenog krsta.