Ana Brnabić je rođena 1975. godine u Beogradu.
Poseduje master diplomu (MBA) sa Univerziteta Hal iz Velike Britanije i više od deset godina rada sa međunarodnim organizacijama, stranim investitorima, lokalnim samoupravama i javnim sektorom u Srbiji.
U avgustu 2016. godine izabrana je za ministarku državne uprave i lokalne samouprave u Vladi Srbije, i tu funkciju je obavljala do izbora za predsednicu Vlade.
Kao ministarka državne uprave i lokalne samouprave posebno je radila na reformi javne uprave kroz uvođenje elektronske uprave u Srbiji kako bi država postala istinski servis građana. Uvođenje elektronske uprave u Srbiji značilo je i mnogo efikasniju i transparentniju upravu, kao i alat za odlučnu i praktičnu borbu protiv korupcije.
Neki od najznačajnijih projekata koje je realizovala u ovom segmentu tokom svog mandata jesu projekat e-Beba ("Bebo, dobro došla na svet"), automatska razmena podataka između organa javne uprave (zahvaljujući kojoj se danas rutinski razmenjuju podaci između svih organa uprave, umesto da ih građani sami sakupljaju i nose od šaltera do šaltera), elektronska prijava i plaćanje poreza na imovinu, elektronski upis dece u vrtiće i škole.
Kao predsednica Saveta za inovaciono preduzetništvo i informacione tehnologije Vlade Srbije, u svakodnevnim konsultacijama sa IT industrijom iz Srbije, startap i inovacionim kompanijama, razvila je Akcioni plan i krenula u njegovu brzu primenu. Srbija je danas zemlja sa četiri naučno-tehnološka parka – u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Čačku, što sve doprinosi tome da je IKT sektor najperspektivniji i najbrže rastući (dostigao učešće od 6% u BDP).
Članica je grupe "Novi lideri za Evropu" Svetskog ekonomskog foruma i Savetodavnog odbora organizacije "World Minds" koja okuplja najvažnije svetske inovatore iz svih oblasti. U Savetodavnom odboru ove organizacije su, između ostalih, i Frederik de Klerk, predsednik Južnoafričke Republike u periodu od 1989. do 1994. godine (započeo i vodio pregovore koji su doveli do kraja aparthejda i usvajanja prvog demokratskog ustava Južne Afrike u decembru 1993) i Gerhard Šreder, bivši kancelar Nemačke.
Pre izbora u Vladu Srbije, bila je direktorka kompanije "Kontinental vind Srbija" (Continental Wind Serbia – CWS), predsednik Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i član Upravnog odbora neprofitne organizacije PEKSIM koja stipendira studente iz Srbije i Severne Makedonije da završe master studije na Univerzitetu Kembridž pod uslovom da se vrate u svoju zemlju i pomognu njen razvoj i reforme.
Učestvovala je u osnivanju i NALED-a i PEKSIM fondacije.
Bila je angažovana u različitim američkim konsultantskim firmama koje su u Srbiji realizovale projekte finansirane od strane Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Bila je zamenica direktora Projekta za razvoj konkurentnosti Srbije, ekspertkinja na Programu reforme lokalne samouprave u Srbiji i viša koordinatorka Programa za ekonomski razvoj opština.
Dobitnica je brojnih priznanja za razvojne projekte na kojima je radila, promociju društveno-odgovornog poslovanja i tolerancije.
Na sednici Narodne skupštine Republike Srbije, 28. oktobra 2020. godine, izabrana je po drugi put za predsednicu Vlade Srbije.