Pošto mu nisu dali ratni raspored, Đorđe Karađorđević je sa ađutantom Mikom Alasom i šestoricom vojnika lutao od položaja do položaja i od jednog štaba do drugog.
Pročitajte i:
Mladi princ Đorđe Karađorđević vrlo brzo se pokajao zbog odricanja od krune. Uz podršku nekih svojih prijatelja, pokrenuo je u javnosti kampanju da se preispita ustavnost njegove abdikacije.
Prekinuo je sve odnose s bratom, a prestao je i da odlazi kod oca u dvor. Podržavali su ga i neki listovi, a on sam je finansirao izdavanje novina koje su se praktično na svim stranama bavile poništavanjem njegovog odricanja od prava na krunu.
GLEDAOCI TRNU: "Senke nad Balkanom" - serija koja "preti" da postane KULTNA!
U tim novinama - nazvane su Reforma - nije štedeo vladu. Ministre je nazivao „potuljenim veleizdajnicima i zlonamernicima“, a vladu „gujom“ kojoj treba stati nogom za vrat.
Plahoviti princ, ubeđen da je nepravedno ostao bez prava na presto, nije se zadovoljavao samo novinskim tekstovima. Na novogodišnjem dvorskom balu uoči nove 1909. nasrnuo je na upravnika varoši Dušana Alimpića, vičući mu u lice da je džukela, nitkov i nevaljalac.
Vlada Nikole Pašića počela je da razmišlja o preseljenju princa Đorđa u inostranstvo. Tako bi se iz domaće javnosti uklonio „faktor nestabilnosti“, ali s druge strane, pružila bi se prilika neprijateljima Srbije - u prvom redu Austrougarskoj - da princa upotrebi u propagandne svrhe. Ministar Stojan Protić ovako je formulisao stav vlade: „Princa Đorđa ne valja ni udaljavati iz Srbije, a ne valja ni ako dalje ovde ostane“.
Prvi balkanski rat 1912. godine ove rasprave učinio je besmislenim. Ratnim rasporedom sačinjenim nekoliko godina ranije bilo je predviđeno da Đorđe komanduje Prvom armijom, Aleksandar Drugom, a trećom njihov stric knez Arsen. Ali kad je rat počeo, komanda mu je oduzeta!
Javio se Stepi Stepanoviću i pod njegovim komandom učestvuje u borbama. Princu naklonjena štampa piše o njegovom junaštvu, a dobija i jedan orden. Ali pre nego što se rat završio, Đorđe ostavlja svoje saborce u rovovima i odlazi na Azurnu obalu, gde vodi mondenski život!
Učestvovao je i u Prvom svetskom ratu, kao major, a ađutant mu je bio profesor Mihailo Petrović - Mika Alas. S njim u pratnji, i sa šest odabranih vojnika, menjao je bojišta, štabove i dužnosti, pošto nisu hteli da mu daju stalni raspored. Tako se 21. septembra 1914. našao na Mačkovom kamenu.
Tu je preuzeo komandu nad grupom vojnika čiji je zapovednik poginuo i naredio im juriš. Objektivno gledano, to je bilo nepotrebno slanje vojnika u smrt... I sam Đorđe je ranjen zrnom koje mu je prošlo kroz slabinu, od čega su njemu naklonjene novine napravile herojski podvig.
Kad se oporavio od rana, po nalogu Aleksandra, koji je od oca preuzeo vrhovnu komandu, otputovao je u Pariz i tamo ostao do kraja rata.