Od početka, tužilaštvo je montiralo dokaze i režiralo proces koji se može nazvati pravom farsom, ne samo da bi generala Đukića osudili zbog navodnog rušenja brane Peruća, već i da bi celu Srbiju, JNA i sve Srbe predstavili kao monstrume.
ŠEŠELJ OTKRIO: Evo šta se stvarno desilo na brani Peruća! GENERAL ĐUKIĆ NIJE KRIV!
Jasno je bilo Hrvatima i kad su optužili generala Đukića da protiv njega nemaju dokaze. Zato im se sada ceo proces svodi na iskaz jednog zaštićenog svedoka.
Jedino što je poznato o iskazu tog lažnog svedoka jeste da je njegova izjava koju je dao pred sudom puna kontradiktornosti.
Predsednik SRS Vojislav Šešelj izjavio je da nema informacije o umešanosti generala Đukića u miniranje brane i ističe da plan nije bio da se brana sruši kako bi se ugrozilo stanovništvo, već da iz njega iscuri sva voda, ali POSTEPENO!
Šešeljeve reči potvrdili su i svedoci optužbe i sam zaključak predmeta je da temeljni ispust na brani nije bio miniran!
Prema dostupnim podacima, ali i ranijim izjavama Mileta Novakovića, u to vreme, dakle u vreme kada mu se delo stavlja na teret (januara 1993. godine), Borislav Đukić je bio savetnik ministra unutrašnjih poslova Milana Martića. Dakle, Đukić nije ni bio ovlašćen da donese bilo kakvo naređenje o miniranju.
U vreme događaja, general Đukić uopšte nije bio na mestu miniranja brane! Brojni saslušani svedoci potvrđuju da on na dan 28. januara 1993.godine, a ni pre ni posle toga nije bio niti blizu brane Peruća, a u trenutku ekspolozije se nalazio u Kninu, udaljen najmanje 40 km od mesta događaja.
Sasušani svedoci Nebojša Pavković, Kosta Novaković, Đuro Polovina, Momir Zelenović, Davor Lukač i Stojan Španović potvrđuju da se svih tih dana Đukić nije napuštao Knin.
Preko svega toga hrvatsko tužilaštvo je prešlo i zanemarujući jedno od osnovnih načela krivičnog prava in dubio pro reo, traži osuđujuću presudu za generala Đukića!
Lažni svedok Josip Rupčić, rekao je da je "u roku od tri sata u saniranju kratera nastalih od eksplozija ugrađeno 3000 m3" materijala ne navodeći pri tom nikakve građevinske normative, a to znači da bi ugradnja tog materijala bila 15 m3 za jedan minut, što je za Ginisovu knjigu rekorda!
Jedan svedok je čak tvrdio da su se general Ratko Mladić i Mile Novaković pozdravili sa "bok"! Dakle, svedoci umesto da svedoče o onome što su lično videli i doživeli, svedoče o navodnim razgovorima koje su čuli. Neko je negde nešto pričao. Fama volat!
Hrvatski sud je dozvolio i da se u spis uvede i izjava svedoka Marka Rnića, koji uopšte nije svedočio u predmetu protiv generala Đukića, te je odbrana onemogućena da se sučeli sa svedokom. Ovo kršenje jednog od osnovnih načela krivičnog prava (načela neposrednosti) je hrvatski sud sproveo imitirajući skandalozni Haški tribunal na najgori mogući način!
HRVATSKA SA MILOM ĐUKANOVIĆEM SPREMA UDAR NA SRBIJU: Petak je dan odluke! Paklena ZAMKA U SPLITU!
Takođe, osnovna načela krivičnog prava, poput načela javnosti suđenja, su prekršena saslušavanjem zaštićenih svedoka, uz sakrivanje njihovih iskaza datim pred sudom, jer hrvatski sudovi najbolje funkcionišu u mraku.
Generalu Đukiću nije omogućeno ni da se upozna sa navodima optužbe, jer mu spis nije ni kopiran u celini, niti je uvid odbrani pravovremeno dozvoljen. Spis je takođe natrpan preobimnom dokumentacijom, koje upravo služi da hrvatsko pravosuđe u mraku završi svoj prljavi zadatak satanizacije Srba i Srbije.
O povredi načela jednakosti oružja u krivičnom postupku ne treba mnogo govoriti, jer su svi predloženi "dokazi" tužioca prihvatani bez pogovora, jer hrvatski tužilac te tuži, hrvatski sud ti presuđuje.
General Đukić se javio iz hrvatskog zatvora: U optužnici su tačni samo moji podaci!
Odbrana je zatražila oslobađanje generala Đukića što je i jedina moguća i pravedna presuda. Ostaje da vidimo da li sud u Hrvatskoj, u toj Evropskoj uniji (u kojoj se toliko bruji o poštovanju ljudskih prava i pravnoj državi), doneti presudu na osnovu prava i pravde ili će presuditi po volji šofinističkih faktora u toj državi.