Dejan Bursać, naučni saradnik u Institutu za političke studije u Beogradu, objavio je sraman tvit o večerašnjem skupu "Srbija nade" u Beogradu.
Opozicionari i njihove pristalice, očigledno besni zbog prizora sa skupa na kom se okupilo više od 200.000 građana kako bi podržalo predsednika Vučića, ne prezaju ni od čega da omalovaže građane koji su mirno i dostojanstveno došli i pokazali ljubav prema Srbiji i veliko poštovanje prema svom predsedniku.
Naime, Bursać je na Tviteru izneo gomilu neistina o skupu, napisavši kako je samo 20 dana od pucnjave u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" pred 150 hiljada okupljenih ljudi u Beogradu pevala Ana Nikolić. Što je notorna laž.
Opozicija, očigledno slepa na dešavanja u Srbiji, pokušava da na svaki način izokrene istinu i predstavi je građanima na izvitoperen način.
Ono što je istina, a što niko od njih neće da kaže, je da na skupu niko nije pevao, čak je i sam predsednik Aleksandar Vučić zamolio okupljene da spuste zastave i transparente i da pognute glave odaju poštu tragično nastradalima u "Ribnikaru", Malom Orašju i Duboni.
- Beskrajno vam hvala što ste u ovolikom broju došli ispred Skupštine, i što vas kiša nije oterala. Sada ću da vas zamolim dragi prijatelji da svi spustite zastave i transparente. Pre bilo kakve reči, a spremao sam se za večeras, danas kao i svih prethodnih dana, mora da bude ćutanje. Za svu decu stradali u školi Vladislav Ribnikar, za čuvara Dragana, za decu iz Dubone i Malog Orašja. Za svaki život koji je na silu oduzet. Zato vas molim da minutom ćutanja odamo poštu svim stradalima - rekao je predsednik i dodao:
- Neka im je večna slava, Bog da im dušu prosti. Danas moramo i da razgovaramo u tišini, i da pokušamo da čujemo i pitanja i odgovore. Svaku muku, nedoumicu, strah, sumnju. Dužni smo to deci koju smo izgubili, i svakom detetu koje treba da poraste. Od nas ovde zavisi gde i kako će rasti. Zato je najvažnije pitanje koje se čulo ono koje je postavila majka jedne ubijene devojčice: "Čemu smo učili svoju decu, i čime ćemo ih učiti". Hoćemo ih učiti podelama, ili zajedništvu. Hoće li sutra govoriti da su jedni elita, a drugi sendvičari? Da li će naša deca sutra znati da kažu dobar dan, hvala, molim. Ili će misliti da nema šta da se priča. Hoće li na ulici da se vrebaju, ili će umeti da se osmehnu i normalno jave. To su pitanja za nas o kojima retko govorimo.
Iako je predsednik Vučić poslao jasnu poruku mira i pozvao narod na ujedinjenje za dobrobit budućnosti naše dece, to od opozicije i njihovih medija nećete čuti, već laži koje se nikada nisu i nikada neće dogoditi.