Primakov je rekao i da NATO mora da odgovara za mnoge postupke, između ostalog i za bombardovanje Jugoslavije 1999. godine.
- Tu su i Libija i drugi agresivni napadi koje je NATO pokrenuo. Uveren sam da je zakonito pitanje reparacije i kompenzacije. NATO i članice koje su učestvovale moraju da isplate reparacije za vojne operacije. Ljudi su ostali bez domova, bez posla, uništeni su mostovi, naftna skladišta - rekao je Primakov u Beogradu.
On je ponovio ocenu da je broj žrtava u vreme NATO bombardovanja bio veći nego broj žrtava u kosovskom konfliktu.
- Mnogo je bombi bilo bačeno na Jugoslaviju. Oko dva kilograma gvožđa na svakog stanovnika Jugoslavije. "Humanitarna akcija" se pretvorila u humanitarnu katastrofu - kazao je Primakov.
Primakov se osvrnuo i na aktuelnu situaciju u vezi sa taksom koju je Priština uvela na proizvode iz centralne Srbije, navodeći da je to dovelo do humanitarne katastrofe, budući da bolnice u srpskim enklavama nemaju lekove, anestetike, da građani nemaju hranu…
Ocenio je da je to odraz politike koju Priština vodi u odnosu na srpsku manjinu.
To je, kako kaže, pokušaj da se srpska manjina očisti ili da se primora na lojalnost vlastima u Prištini.
Navodeći da je on član jedne humanitarne organizacije koja pomaže građanima na KiM, otkako su uvedene takse, upitao je gde su sada one humanitarne organizacije "koje su inače zabrinute“, poput Međunarodnog crvenog krsta.
Priznaje da su odnosi Rusije i NATO-a užasni i podseća da NATO stalno govori da neko treba da se zaštiti od Rusije, a Rusija, kako kaže, ni najskrivenijim mislima nema ideju da nekog napadne ili da preduzima bilo kakve akcije.
Rusija, dodaje, za razliku od SAD nema baze u Evropi.
- Vidimo 5.000 američkih vojnika u Poljskoj, a govore da Rusija treba da se ograniči da ne vrši nikakva vojna dejstva ili vojne vežbe - kaže Primakov.
Lekcija, dvadeset godina posle bombardovanja, jeste da treba da postoji dijalog i da se mora učiniti sve da se rizici za globalnu bezbednost smanje, kazao je Primakov i poručio da je najbitnija vrednost, bez obzira na sve razlike Zapada i Istoka, očuvanje mira, te da se o tome mora govoriti.